12/100 KAKO DA POBEDIŠ NEODLUČNOST U TRI KORAKA?

12/100 KAKO DA POBEDIŠ NEODLUČNOST U TRI KORAKA?

Objavljeno 12.05.2020.
IMG_0499

Toliko sam dugo vagala koju od tema da obradim za Vas danas, da se izbor sam napravio.

Pričaćemo o neodlučnosti 😀

Moja mama je psiholog. Kroz sve moje redove provejavaju i njeno znanje i literatura na kojoj sam odrasla. (Pisali su mi neki da se to vidi – mrtva trka koja od nas dve bude više ponosna 🙂

Između ostalog, ona me je naučila da nismo u najjačem stresu kada se nađemo u teškim okolnostima. Mučno jeste, ali je barem jasno šta hoćemo – da se iz takve situacije izbavimo.

Najteže je kada biramo između dva zla…. ili dva dobra.

Činjenica da ti moraš da presečeš traku i odeš na jednu od dve strane – najviše stresira.

Mislim… Šta ako pogrešiš?

Neodlučnost te, bukvalno, jede iznutra.

Pored toga što stvara neprijatan osećaj, neodlučnost je i veliki kamen spoticanja u tvojoj karijeri.

Zašto je donošenje odluka važno pitanje za karijeru?

Ne mislim da je ovo pitanje važno samo za pozicije seniora, koji vode velike projekte i timove od 20+ ljudi.

Negativne efekte neodlučnosti možeš da osetiš i ako si početnik, pa i ako si student.

Neodlučnost nas pogađa sve iz jednog prostog razloga: ona jede naše vreme.

Ukoliko želiš da budeš produktivan, to vreme ne smeš da traćeš u nedogled.

Recimo da sam ja danas odvojila 3h da napišem i objavim tekst koji upravo čitaš.

Otvorila sam folder sa draftovima i idejama i razmišljala 1h koju da odaberem.

Dakle, imam samo 2h za pisanje.

Vreme koje utrošiš na donošenje odluke, mogao si da provedeš radeći jednu od alternativa.

A što više budeš napredovao, u poslu i u životu – više ćeš odluka i morati da donosiš.

Naravno, ukoliko razmišljaš da li da daš otkaz ili postaneš roditelj – bavićeš se tim duže nego ja svojim tekstom (bar se nadam :D). U zavisnosti od toga o čemu odlučuješ, procenićeš koliko ti je vremena za odluku potrebno.

No, to ne menja činjenicu da sam proces odlučivanja možeš da poboljšaš.

Ranije sam sebe deklarisala kao neodlučnu osobu. Od izbora cipela, do krupnijih stvari – sve sam mogla da promišljam do beskraja.

Međutim, počela sam poslednjih meseci da razvijam jedan intiuitivniji način rada na sebi, koji pokušavam da predstavim kroz ove tekstove. I kad sam malo porazgovarala sama sa sobom, zaprepastilo me je to koliko brzo i lako donesem odluku.

Intuitivno, u stomaku – odmah osetim šta želim.

Vrlo brzo i glava odradi svoj posao analize mogućih alternativa.

A onda počne žurka 🙂

Preterano promišljanje, razvijanje scenarija, poređenje opcija… Upetljam se u taj haos i ispadne da ne znam šta hoću – a to nije tačno. Nije meni bio problem da donesem odluku, nego što se posle toga mnogo pravim pametna 😀

E, čim sam raspetljala taj haos i ispravila tok misli, stvari su magično krenule da se slažu na pravo mesto.

Zato danas delim sa tobom proceduru kojom 100% stižeš do odluke u najkraćem mogućem roku 🙂

1) PRONAĐI ČEGA SE PLAŠIŠ

Uzrok neodlučnosti je uvek strah. Kada govorimo da ne znamo šta želimo, dve su opcije:

a) Previše razmišljamo o tome šta sve možemo.

Analiziramo i poredimo bezbroj alternativa, u strahu da nećemo napraviti najbolji mogući izbor. Mada, ovde se postavlja par interesantnih pitanja:

  • Po čijim kriterijumima najbolji izbor? Ko to ocenjuje?
  • Kako će taj neko znati šta je najbolji izbor, ako ostale alternative nisu isprobane? 🙂

b) Ne dozvoljavamo sebi to što želimo.

Mi govorimo da ne znamo šta želimo, samo zato što smo sebi zabranili jedinu željenu alternativu. Ignorišemo je iz straha od nepoznatog, osude, neuspeha ili uspeha. U krug govorimo da ne znamo šta želimo, samo zato što smo sebi ostavili na raspolaganju one manje željene opcije.

Znači, prvi korak: priznaj sebi šta te od ova dva više muči 🙂

2) PREPOZNAJ ŠTA TI DONOSI NEODLUČNOST

Drugi korak je da prepoznaš šta je sekundarna dobit tvoje neodlučnosti. Ti ne bi ni bio neodlučan, da ti to nešto i ne donosi. Neodlučnost nama služi kao neki plašt, koji nas čuva od tri stvari:

  • Greške

Ako ništa ne odlučim – ne mogu da napravim grešku. Nepogrešivost je jedna ozbiljna iluzija. Zamisli to kao stajanje „ni na čijoj zemlji“, tamo između dve granice. Imaš zadovoljstvo toga što nisi odabrao pogrešnu zemlju, ali da li zaista želiš da se smrzneš tu kad padne mrak i nema nikoga? 😀

Nedelanje u jednom od pravaca ostavlja te tu gde si. To je isto odluka, koja ima svoje posledice. Ako u restoranu ne možeš da odlučiš između dva jela, pa ne doneseš odluku – ti ostaješ gladan.

  • Odgovornosti

Ako ništa ne odlučim – stvari će se same nekako raspetljati. Hoće, sigurno. Samo je pitanje da li će to da bude na tvoju korist.

Ovim se ostavlja prostor da drugi ljudi, događaji, spoljne sile – donesu odluku umesto nas. Problem je u tome što, šta god da odluče – mi nećemo biti zadovoljni 🙂 Sam proces odlučivanja nas nečemu uči, daje nam odgovornost i osećaj da upravljamo svojim životom.

Skoro sam u nekom podkastu čula da je definicija moći – sposobnost i sloboda da donosimo odluke. Kad ne možeš da prelomiš, seti se toga. Priušti sebi tu moć da radiš nešto samo zato što si ti to odlučio 🙂

  • Rada

Ako ništa ne odlučim – ne moram još da počinjem. Sve dok ja razmatram, zapitkujem, analiziram – ja suštinski ne moram ništa da radim:D Mi sami sebe nekada varamo time da se besomučnim vaganjem opcija pripremamo za odluku.

Sveobuhvatnom „pripremom“ mi sebi, u stvari, kupujemo vreme i odlažemo neprijatnost. To ti je čuvena prokrastinacija 🙂 Kada čekamo pun sat, sređujemo sobu, ređamo markere po nijansama – mi se kao pripremamo za učenje, a u stvari odlažemo momenat odluke, kada ćemo prelomiti da sednemo i suočimo se sa nelagodom učenja.

3) TRIK PITANJE

Sad se lepo vratiš na početak 🙂 Skapirao si čega se plašiš, bolno si svestan toga šta pokušavaš da izbegneš svojom neodlučnošću 😀

Postavi sebi trik pitanje:

Koliko sam ja svog vremena danas spreman da odvojim za strahove i izbegavanje?

Vreme koje trošiš na odlučivanje je tvoje vreme.

Možeš umesto toga u šetnju i po sladoled.

Možeš da spavaš sat vremena duže.

Možeš da gledaš seriju bez griže savesti.

Ne nosi taj teret na svojim leđima.

Samo prelomi.

Ionako znaš šta želiš 🙂

Nadam se da će ti ovaj metod biti od koristi! Ako i ti imaš neku dobru foru za prevazilaženje neodlučnosti ili si se prepoznao u tekstu – volela bih da čujem fidbek 🙂 Piši na hana.celap@gmail.com.

Nema komentara

Napiši komentar