14/100 PRIČA ZA KIŠNI DAN

14/100 PRIČA ZA KIŠNI DAN

Objavljeno 14.05.2020.
IMG_0623

Izađoh na terasu sad – pada kiša, tmurno, teško, nema nikog živog…

Osim jedne male koja sama u drečavo zelenoj kabanici i još drečavije rozim gumenim čizmicama šljapka po barama oko ljuljaške.

To Vam je, ukratko, vizuelni prikaz mene u 2020. godini 😀

Zarekla sam se da će mi biti odlična – ne zanimaju me ni pandemija, ni vreme, ni nemogućnosti. Od blata ću da napravim šta sam smislila, ako mi samo ono ostane.

Prošla godina je, privatno i profesionalno, bila najteža u mom životu.

A ja sam se svojski trudila da ostanem na nivou zadatka, svih nemogućih zadataka koji su se ređali ispred mene.

Ljudi koji tačno znaju kroz šta sam sve prošla mogu se nabrojati na prste jedne ruke.

Tamo negde, krajem novembra, pričala sam sa jednom od tih mojih osoba o tome šta planiram za ovu godinu. Nešto sam se trudila da uklopim, da organizujem, da prespojim….a nikako nije išlo.

I onda mi je ta osoba rekla:

„Znaš šta? Znajući šta ti se sve izdešavalo – ja iskreno nisam mogla ni da zamislim da ćemo mi sada pričati o tvojim planovima za dalje, niti da će oni biti ovako detaljni.“

„Ma dobro, svi mi imamo svoje probleme“ – odvratila sam, željna da se vratimo na temu o kojoj sam pričala.

„Svi imamo svoje probleme…. Ali ne tolike kao ti i ne sve odjednom“.

A onda je uzela i izlistala šta mi se sve dogodilo.

Ućutala sam.

Potonula.

Sećam se jasno kako sam otišla sa nekim koga volim i pored koga se osećam sigurno u park, sličan ovom ispod mog prozora, i provela celo veče ćutke.

Bio je tmuran dan, kao danas – a ta osoba me je pustila da ćutim.

Čulo se samo škriputanje lanaca ljuljaške na kojoj sam sedela.

E sad, pitaćeš se, možda – kakva je to osoba koja te tako preplavi svim tvojim mukama?

Najbolja, da ti kažem.

To je rečeno kad sam bila spremna da čujem i na način na koji mi je trebalo da ga čujem.

Posle te večeri, trebalo mi je par nedelja da se „otreznim“ od bola.

Onda sam počela da se budim sa snagom i samopouzdanjem kakve nisam imala nikad pre u svom životu.

Svi problemi koje sada imam, odjednom su, u poređenju sa proživljenim, pali na mojoj skali do prvih nekoliko podeoka.

Shvatila sam šta sve mogu.

Broj mojih prioriteta sveo se, takođe, na prste jedne ruke.

Znam tačno šta hoću, a šta mi ne dolazi u obzir.

A najviše od svega znam koliko nam je svima malo vremena ostalo ovde.

Zato meni ne smeta ni sivilo, ni blato, ni to što nema nikog drugog na igralištu.

Iskustvo me je naučilo da 99% stvari, ljudi i ideja koje nas muče nisu vredni niti jedne bore na čelu.

Za onih 1% do kojih mi je istinski stalo…

Ja oblačim drečavo zelenu kabanicu, drečavo roze čizme i idem da se igram.

Pa neka je i kišni dan…

Nema komentara

Napiši komentar