15/100 BITNIJI JE OSEĆAJ, NEGO TEHNIKA

15/100 BITNIJI JE OSEĆAJ, NEGO TEHNIKA

Objavljeno 15.05.2020.
IMG_0487

Planirala sam već neko vreme da odem na kurs asertivne komunikacije, te mi je ovaj karantin taman stvorio vreme da se tome potpuno posvetim.

Posle malo guglanja, izbor je pao na Psihorelaks i dvomesečni asertivni kurs kod Sonje Šovljanski.

Nakon svih časova, samoanalize, domaćih zadataka i vežbanja kako da odolimo manipulacijama 😀 – delim ovde neke kul stvari koje sam tamo naučila.

ŠTA JE ASERTIVNA KOMUNIKACIJA?

Hajde da uzmemo za primer baš ove redove koje ti čitaš.

Cilj toga što ja pišem ovde svaki dan jeste da izrazim neke svoje ideje i sa tobom ostvarim komunikaciju. Pozovem uvek da ostaviš fidbek, javiš se na mejl (hana.celap@gmail.com 🙂 i objasniš kako ti vidiš temu koju sam odabrala za taj dan.

Čak i ako se ne slažemo, ja to prihvatam i biram da saslušam 🙂 Razmenom mišljenja možemo biti više ili manje zadovoljni – ali važno mi je da ostvarimo međusobno poštovanje.

To je asertivna komunikacija 🙂

Recimo da se tebi tekst ne dopadne i odlučiš da ostaviš pristojan, ali negativan komentar.

Pasivno ponašanje bi bilo da nakon toga ja sednem i prepravim tekst. To znači da sam, iz straha da se ne dopadnem svima, oduzela sebi pravo da se izrazim kako sam htela.

A agresivno bi od mene bilo, da na tvoj komentar – ja pobesnim i napišem kontra-komentar koji te javno omalovažava zbog toga što si rekao.

Dakle, cilj asertivne komunikacije nije ni da se trudim da ti se dopadne ono što ja pričam, ni da te u debati „pobedim“.

Cilj je da napravimo siguran prostor za razgovor, gde obe strane mogu da izraze svoj stav slobodno 🙂

Kako sad da to postignemo?

BITNIJI OSEĆAJ NEGO TEHNIKA

Prva stvar koju nam je Sonja otkrila jeste da mnogi polaznici na kurs dolaze sa istim pitanjem:

  • „Kako da kažem da ne želim sa njom na kafu?“
  • „Kako da kažem da želim povišicu?“
  • „Kako da kažem…?“

 

Kako nešto da kažemo mnogo lakše ide, ako dajemo sebi pravo na to.

Asertivnost je, kaže Sonja, više stvar osećaja nego tehnike. Važno je da pre početka bilo kakve komunikacije, mi imamo osećaj da smo sa drugom stranom u komunikaciji ravnopravni i da imamo jednaka prava.

Ako taj osećaj nemamo, ne postoji tehnika komunikacije ili pregovaranja koja može da pomogne.

U slučaju da imaš problem sa tim, vrati se na početak i podseti sebe da je cilj asertivne osobe – protok komunikacije.

Dobra komunikacija je osnov svakog odnosa. Time što kažeš šta misliš, gradiš taj odnos i govoriš osobi prekoputa da želiš da u istom ostaneš – samo se dogovarate oko toga kako nastavljate.

Otkriću ti još i to da dobra komunikacija ne znači da je svima u razgovoru uvek prijatno 🙂 Često mora da bude malo neprijatno, da bi na kraju bilo dobro.

Po osećaju ćete znati da li ste asertivni ili niste.

Na primer, tvoj cilj je da dobiješ povišicu i želiš danas da razgovaraš sa šefom o tome.

Dolaziš u kancelariju, vidiš da su se važni klijenti najavili da dolaze za 2h i svi su zbog toga u haosu. Zbog toga odlučuješ da je pametnije da razgovor obaviš sutra, kada se sve slegne.

To ne znači da si pasivan, već da si svesno doneo odluku da odložiš akciju.

Problem je ako klijenti odu, a ti nisi siguran kako da pitaš. A i šef ti deluje neraspoloženo. Možda je bolje da sačekaš, tek si godinu dana tu…

Vraćaš se kući i osećaš se loše – jer si hteo da pitaš, a bilo te je strah, pa nisi. Nisi hteo da se zameraš, da napraviš neprijatnu situaciju, da ne zvučiš nezahvalno.

Nije uopšte problem kako da pitaš, nego što je tebe strah i neprijatno ti je da uopšte pitaš 🙂

SAMOODGOVORNOST I SKUPLJANJE MARKICA

Tu dolazimo do deset zlatnih prava asertivnosti, od kojih je prvo – pravo na samoodgovornost.

Samoodgovornost podrazumeva da sam ja u komunikaciji odgovorna za svoje ciljeve, a ti za svoje.

Ako mi je glupo da kažem šefu da me ne zove vikendom, pa on to nastavlja da čini – nije on kriv za to što sam džangrizava kad završim razgovor.

Ja sam odgovorna za to da postavim granicu i da je jasno verbalizujem tako što ću ga uljudno zamoliti da to ne radi. Šta će on da misli o tome i kako će da se ponaša tim povodom je njegova odgovornost.

Pasivni ljudi često prećutkuju svoje potrebe, zato što preuzimaju odgovornost za tuđe misli i emocije. „Neću da joj kažem da mi se ne dolazi, da se ne uvredi“.

Time oduzimaš drugoj osobi pravo na samoodgovornost, da sama prihvati to što čuje od tebe kako ona misli da je za nju najbolje.

Pored toga, stalnim trpljenjem rizikuješ da prasneš – i to na najbanalniju stvar.

Recimo da ti kolega stalno uvaljuje njegov deo posla, ode kući i ostavi te da radiš.

Ti prećutiš jednom, drugi put, treći put…ali ne sviđa ti se to.

Počneš da mu „skupljaš markice“. Svaki dan sebi kažeš:

„Ne mogu da verujem da je opet to uradio!“

Nakon X markica, ti kažeš da ti ne pada na pamet da to više trpiš i posvađaš se sa kolegom.

Bitno je da spoznaš da si za to odgovoran, jer si ti sam odabrao svoje X. Druga strana nema svest, ni odgovornost za tvoju svesku sa negativnim poenima.

Ako ćeš biti „fin“ da bi sebi posle dozvolio da budeš agresivan – možda je bolje da smanjiš to X i na njega reaguješ pristojno, ali odlučno 🙂

FUNKCIONALNOST: RAZLIKA IZMEĐU TRPLJENJA I ISTRAJNOSTI

Ideja današnje teme nije bila da na svaku, pa i najmanju neprijatnost – ti digneš dva prsta da se buniš 😀

Nekada vredi istolerisati malo frustracije zarad višeg cilja.

Kako da znamo kada vredi „izdržati“?

Po funkcionalnosti naših neprijatnih osećanja 🙂

Istrajnost je jedan od stubova psihičkog zdravlja i zrelosti. Važna je, na primer, kod završavanja fakulteta – gde se godinama ulaže trud u isti, dugoročni cilj.

Da bismo došli do diplome, mi moramo vežbati da trpimo neprijatnosti: učimo i ono što nam se ne dopada, prolazimo kroz stres izlaska na ispite. Sve je to u službi našeg cilja.

Zato su ta neprijatna osećanja funkcionalna – imaju funkciju da nas dovedu negde.

Kod pasivnog trpljenja osećanje je neprijatno, a pritom nije funkcionalno. Na primer, stojiš u redu u pošti i stalno dolazi neko „samo nešto da pita“, da plati, da preda pre Vas „jer žuri“ – a ti se ni na koji način ne suprotstavljaš.

Trpiš neprijatnost dužeg čekanja, a bez funkcije.

A ako je jedina funkcija da druga strana bude srećna – to je pasivno ponašanje 🙂

Vežbaj da budeš asertivan, a istrajan – u čemu će, nadam se, pomoći ovaj i sutrašnji tekst 🙂

Na kraju, moram reći da su od svih korisnih materijala koje smo na kursu dobili – najkorisnije bile vežbe, pisane i usmene. Nema kursa koji radi – ako ti ne radiš 🙂

Krajnje štreberski sam uradila sve domaće, što mi je pomoglo da precizno identifikujem situacije u kojima imam tendeciju da „skliznem“ iz asertivnog stila komunikacije i koje alate mogu da koristim ako vidim da se to dešava. Vežbala sam posle i stvarno radi 😀

Ako mogu nekako da pomognem sa ovom temom ili imaš dodatno pitanje u vezi sa ovim kursom, slobodno piši na hana.celap@gmail.com 🙂

Nema komentara

Napiši komentar