16/100 ZAŠTO IMAŠ OSEĆAJ DA ŠTO VIŠE UČIŠ – TO MANJE ZNAŠ?

16/100 ZAŠTO IMAŠ OSEĆAJ DA ŠTO VIŠE UČIŠ – TO MANJE ZNAŠ?

Objavljeno 16.05.2020.
IMG_0573

Ne poznajem vrednu i ambicioznu osobu koja se makar jednom nije zapitala:

Čemu sav ovaj trud?

Ja što više radim, to manje znam.

Sve mi je teže – kao da idem unazad!

Ako si trenutno u toj fazi, na pravom si mestu 😀

Pisala sam juče o tome koliko je istrajnost važna. Posebno bi bilo dobro da je „treniraš“ ako si sklon tome da budeš pasivan. Asertivni ljudi istrajno zastupaju svoje interese,  uprkos neprijatnim emocijama koje to sa sobom nosi.

Na pomenutom kursu asertivnosti smo vežbali nekoliko načina za razvoj istrajnosti, a jedan koji mi se posebno dopao jeste „Pohvala istrajnosti“.

Mentorka nam je dala primer dece u osnovnoj školi, koja najčešće posustanu sa učenjem  u nekom petom ili šestom razredu.

Zašto?

Zato što se umore.

Prešli su već pola puta, a cilj koji se trude da dostignu je još daleko.

Zbog toga je važno vežbati „pohvalu istrajnosti“, odnosno, pohvaliti sebe svaki put kada nastavljamo sa radom uprkos tome što nam nije uvek do toga.

Svaki „izlazak na teren“ se računa i zavređuje pohvalu koliko i pobeda u finalu takmičenja.

A šta mi umesto toga radimo?

Mi se još i osuđujemo, jer nam je muka od rada i učenja.

Neki od Vas će se možda prepoznati u sledećim primerima:

  • Razvukao si studije. Dao si tri godine, ostalo ti je još 15 ispita do kraja. Ne znaš koji te više mrzi da spremaš. Obnavljaš godinu još jednom.
  • Tražiš novi posao već tri meseca. Poslala si već 20 prijava, a dobila samo dva odgovora – i to negativna. Smuči ti se na samu pomisao da moraš da otkucaš još jedno motivaciono pismo.

Znam, tačno znam kako se osećaš.

Moja bolna tačka je učenje nemačkog 😀

Završila sam odavno taj B1, sa hiljadu dugih pauza između nivoa.

Uložila sam puno vremena i truda, a još ne pričam kako ja mislim da valja. I to me ponekad izluđuje 😀

SOKRATOV KRUG ZNANJA

Baš sam na youtube kanalu za učenje nemačkog naišla na video koji objašnjava zašto nam se ovo događa. Ko govori nemački, video može da pogleda ovde 🙂

Uglavnom, moja onlajn profesorka objašnjava kako je često sretala učenike kojima na pola puta totalno opadnu motivacija i entuzijazam.

Što više uče, imaju utisak da manje znaju.

Da te obradujem – ona tvrdi da je taj osećaj zapravo znak da ste dosta napredovali 🙂 A evo i zašto.

Kaže da je Sokrat to svojim učenicima objasnio ovako:

Nacrtao je krug.

Sve što je u krugu je ono što znamo.

Spoljašnjost kruga, uključujući i samu ivicu (obim) kruga – je ono što ne znamo.

Kada smo mali, naš krug znanja je mali. Što više rastemo i učimo, unutrašnjost kruga se širi.

Međutim, kako se unutrašnjost kruga širi – širi se i njegov obim. Granica onoga što znamo i onoga što ne znamo sve je duža i duža.

(Probaj da nacrtaš jedan manji i jedan veći krug u svom rokovniku 🙂 Uvidećeš lako da krug sa „više znanja“, koji je narastao učenjem, ima i duži obim. Veći krug na mnogo više mesta „dodiruje“ spoljašnost – ono što ti je nepoznato 🙂

Šta to znači u praksi?

Na primeru učenja stranog jezika: to ti je ono kada naučiš 2000 novih reči, ali onda shvatiš da jedna ista reč može da znači različito u dva različita konteksta.

Naučiš osnovna pravila gramatike, ali onda se susretneš sa lokalizmima, kondicionalima, izuzecima i frazama koje se ne mogu bukvalno prevesti.

Sve si svesniji toga koliko još ne znaš i motivacija pada.

Seti se samo da je to zato što se tvoj krug znanja proširio 🙂

To je takozvani Daning Krugerov efekat koji kaže da „osobe s manjkom znanja i veština u nekoj oblasti pate od iluzorne superiornosti, greškom verujući da je njihovo znanje mnogo veće nego što zapravo jeste.“

Sjajno objašnjenje Sokratovog kruga i Daning Krugerovog sindoroma možete naći na ovom linku.

ILUSTROVANI VODIČ U ŠIRENJE ZNANJA

Sve me je ovo podsetilo na ilustrovani vodič u pisanje doktorata, koji sam videla pre par godina.

I ovde se jasno vidi kako svakim novim znanjem krug širi, ali se širi i njegova granica.

Moramo istrajno da je „bušimo“ sa unutrašnje strane, na jednom istom mestu, godinama – kako bismo napravili razliku u ukupnom znanju čovečanstva.

Nemoj zato da te obeshrabruje osećaj stagnacije 🙂

Ako uprkos njemu nastavljaš sa radom i učenjem, daj sebi pohvalu za istrajnost 🙂

Ko je raspoložen da podeli sa mnom lično iskustvo sa ovim fenomenom – neka piše slobodno na hana.celap@gmail.com 🙂

Nema komentara

Napiši komentar