2/100 DOSADA

2/100 DOSADA

Objavljeno 02.05.2020.
MPP_1559

Da bi napredovao, mora da ti bude dosadno.

Postoje dve vrste dosade: kada ti je dosadno što ništa ne radiš i kada ti je dosadno to što radiš.

A razlika je ogromna.

Kada ti je dosadno zato što ništa ne radiš, služiš se distrakcijama. To je ono kada se prebacuješ sa kauča na fotelju, vrtiš društvene mreže redom – iako si sve već pregledao, otvaraš frižider „da vidiš šta ima“. Osećaj nakon sat vremena ovakvog „blejanja“ je isprazan, praćen osećajem krivice što nisi pametnije iskoristio vreme. Nekako osećaš da to nije okej. Sat proleti ni u šta.

Sasvim je druga vrsta dosade kada moraš da napišeš izveštaj, napraviš prezentaciju ili predaš neki rad; pa sam sebi skloniš telefon i isključiš internet. Otvoriš folder sa materijalima. Sedneš ispred papira, a kursor blinka. Razmišljaš. Napišeš rečenicu. Pročitaš je. Obrišeš deo. Obrišeš celu rečenicu. Prolazi večnost. Pogledaš sat. Prošlo je tri minuta.

Ako si iscrpljen jer stalno nešto radiš, a nikako ne postižeš neke značajne rezultate  – to znači samo jedno.

Odabrao si pogrešnu dosadu.

Kao u prvom primeru, ti vrtiš obaveze kao kanale – samo što one nisu nešto što si odabrao, nisu dovoljno izazovne i nisi im se u potpunosti posvetio.

Ti i najjednostavniji zadatak možeš da odradiš tako da imaš onaj osećaj ispunjenosti na kraju. Kao kad opereš sudove posle ručka ili namestiš krevet, pa si zadovoljan što sve blista.

Druga vrsta dosade ne mora da znači da ti se sam zadatak ne sviđa. Zapravo je verovatnije da se teže da nateraš da radiš na ličnim ciljevima – poput želje da konačno napišeš knjigu ili redovno treniraš.

Svi pričaju o tome kako moraš voleti to što radiš, slažem se skroz. Samo što do uspeha u tome što voliš moraš proći kroz mnoge repetitivne radnje i biti strpljiv.

Moraš da napišeš 100 tekstova.

Moraš da odradiš 100 treninga.

Milion puta moraš da uradiš istu stvar, koja posle nekog vremena može postati malo dosadna.

Posebno je ovo važno ako ne vidimo odmah efekat našeg truda.

Karantin je mnoge suočio sa tim da ne mogu da sede sami sa sobom. Ograničen nam je nivo raspoloživih distrakcija i imamo vremena za sve što nam padne na pamet.

Međutim, postoji ta jaka neprijatnost sedenja u nekom zadatku. Dosadno nam je. A kvaka je u tome da sedimo u njemu, uprkos tome.

Samo dosada može da rodi fokus.

Šta ja, recimo, radim za postizanje „radne temperature“?

Pošto je meni pisanje omiljeni način samoregulacije, ja otvorim draft mejla i pišem svoje misli. Zvuči smešno, ali ja popričam sa sobom o tome koliko me mrzi da radim 😀

„Danas moram da uradim to i to. Ovo mi se ne radi. Demotiviše me što nemam rok i što nisam sigurna kako se to radi. Mislim da ću krenuti od…“.

Imam osećaj da mi se tako „razgibaju prsti“ i da mi se mozak pripremi za to sedenje u zadatku. Nekako sama sebi odgovorim na to kako ću da počnem i onda zaista to i uradim.

Evo nekih izvora za dalja istraživanja o povezanosti dosade i uspeha:

  • Inspiracija za današnju temu bio mi je ovaj TED talk. Dr Kal Njuport je milenijals, programer i autor knjiga koji nikada nije imao nalog na društvenim mrežama. Koga zanima kako se stvara vrednost na bilo kom tržištu i koliko smo u stanju da lažemo sami sebe – neka baci pogled 🙂
  • Još jedan koristan video na temu, možda malo ekstreman: How I Tricked My Brain To Like Doing Hard Things (dopamine detox). (Inače baš volim ovaj kanal 🙂

Ne predlažem ovde da se u potpunosti lišimo društvenih mreža, ni svih drugih životnih zadovoljstava. Kažem samo da je bitno da ih doziramo.

A kako se ova priča o dosadi i fokusu odražava na naša radna mesta?

Situacija ovde postaje još zanimljivija 😀 Ko može da mi potvrdi da ima ovakvu radnu atmosferu na svom radnom mestu, kakvu je dr Njuport opisao –  a da ne radi sam?

Konkretno:

Ko od Vas ima 2 ili 3h neprekinutog vremena svakoga dana – tokom kojeg nije dostupan za klijente i kolege, tokom kojeg niko neće dolaziti na kafu, tražiti pomoć, postavljati pitanja?

Kada razgovaram sa prijateljima, čini se da je to izuzetno retko.

Šta nam to govori o produktivnosti koju svi postižemo na tim radnim mestima?

Volela bih stvarno da čujem Vaša iskustva 🙂

A evo i predloga za jedan eksperiment, koji možete da odradite u tajnosti 😀

  1. Ako radite sami, izmerite koliko dugo možete da radite na jednom zadatku bez pauze.
  2. Ako radite u firmi, proverite koliko dugo Vas pušta sama firma (zakazani sastanci, vreme koje morate biti dostupni klijentima…), mentor, kolege – da radite neometano. Pogledajte koliko vremena svako od njih radi neometano i jednu stvar i uporedite to sa njihovom produktivnošću.

Možda nećete moći ništa da izmenite u trenutku, ali probajte čisto iz radoznalosti.

Meni je ovo bila važna lekcija i poziv za buđenje.

Nema komentara

Napiši komentar