21/100 KAKO DA NA NAJLAKŠI NAČIN KREIRAŠ NAVIKE?

21/100 KAKO DA NA NAJLAKŠI NAČIN KREIRAŠ NAVIKE?

Objavljeno 21.05.2020.
IMG_0617

Kažu da je čovek biće navike, ali nisam sigurna da je svako biće fascinirano ovom temom koliko i ja 😀

Sve što sam mogla da nađem o toj temi, pročitala sam po nekoliko puta – Djuhigovu „Moć navike“, Klirove „Atomske navike“, Hardijev „Sabirni efekat“.

Međutim, nije čitanje nikome problem, nego – primena 😀

Poslednje dve godine ja sam ispisala bezbroj stranica dnevnika sa svojim eksperimentima uvođenja novih navika. Mislim da sam konačno pronašla sistem koji meni savršeno radi.

Bilo bi mi neizmerno drago da ti pomognem da izgradiš svoj sistem 🙂

Fora je baš u tome…

Najlakši način za kreiranje navika jeste da ih maksimalno prilagodiš sebi.

Zato ljudima menjanje navika uglavnom ide teško – gledaju u pravila, umesto u sebe.

Skoro sam negde pročitala citat:

You cannot transcend what you do not know. To go beyond yourself, you must know yourself.“ – Sri Nisargatatta Maharaj

Potpuno suprotno logici, mi stalno krivimo sebe kada pokleknemo u svojim grandioznim planovima (od dijete, do traženja posla); a da se nikada ne zapitamo – zašto meni ovo loše ide?

A potrebno nam je upravo to, da se manemo krivice i prigrlimo odgovornost – ali pametno i šmekerski. Moramo da sednemo sa sobom da porazgovaramo i nađemo svoj metod za rešavanje nekog problema.

Recimo, možeš početi od ovih pitanja:

  • Prvo, da li mi uopšte loše ide? Koji su mi parametri za merenje napretka?
  • Da li se plašim? Čega konkretno?
  • Šta ja dobijam time što mi ovo ne ide (sekundarna dobit)?
  • Kada mi to ne ide (rano ujutru; kasno uveče – kad popusti samokontrola; kad sam u društvu drugih ljudi; kad sam nervozna)?
  • Na koje svoje osobine mogu da se oslonim, da pomognem sebi sa ovim?

 

Ja sam imala tu nezgodnu naviku 😀 – da ponavljam sebi da mi nešto ne ide, a da uopšte ne radim na tome. Ne idem na časove nemačkog i ne učim sama, a stalno pričam da ne znam.

Ne može ni da ide, ako ja ne radim 😀

Ima i drugih primera, koji su svima poznati – kreneš u teretanu, treniraš par meseci. Odeš na more i po povratku zaboraviš da je teretana i postojala, jer tih deset dana pauze stvore neki nepremostiv jaz 😀

Moraš da naučiš gde sam sebe varaš, da bi mogao da se nadmudriš 🙂

Za početak, mislim da je važno da osvestiš da su ti za izgradnju ili korigovanje navika potrebne tri stvari:

1.      Stav

Moje iskustvo mi je pokazalo da bi celom ovom eksperimentu trebalo prići kao igrici. Zamisli to kao „hakovanje“ tvog ličnog sistema, na duge staze – i ne opterećuj se postizanjem rezultata.

Ja kad zaista hoću da radim, zamišljam da mi je rezultat da ovog meseca više od 20 puta po pola sata radim nemački – a ne da na kraju meseca moram da govorim savršeno. Dakle, brojim sebi koliko sam puta štiklirala „nemački“ u kalendaru, a ne koliko sam bodova osvojila na testu.

Ako se tek upuštaš u nešto što ti je novo, posebno ako ti to nije prijatno – fokusiraj se na to da se prvo navikneš da uopšte odvajaš vreme za tu aktivnost. Sasvim je okej da to „uigravanje“ potraje i par meseci. Cilj je da zaista uvedeš ponašanje koje će da traje ceo život.

2.      Vreme

Za rad na sebi, potrebno je vreme. A to vreme se se mora osloboditi u toku dana, nedelje ili meseca tako što ćemo se odreći nekih drugih aktivnosti.

„Vreme za sebe“ ne funkcioniše tako što samo uglaviš 1h u rokovnik i to nakon svih ostalih aktivnosti koje su te izmorile i unervozile.

Pre nego što obećaš sebi „Vežbaću tri puta nedeljno!“ – moraš dobro da poznaješ strukturu svoje nedelje, strukturu u kojoj se osećaš prijatno.

Kada sam počela da razvijam ovaj svoj sistem, za mene je to značilo da sam radnim danima na poslu od 9h do 17h, da popodne provedem oko 3h sa najbližima i imam još neka 2h za sebe. Vikendom sam gledala da organizujem do dva viđanja sa prijateljima i ostatak sama organizujem.

Bilo je i odstupanja, ali to je u tom trenutku bila neka prosečna nedelja. To je raspored koji mi je prijao i odbijala sam da u njega „uguravam“ sve i svašta. Kada tako postaviš stvari, jasno je da ja nisam mogla da pišem 2h dnevno, treniram svaki dan 2h i uz to idem na šest kafa nedeljno.

3.      Revizije

U startu ove avanture obećaj sebi da ćeš praviti revizije sistema koji gradiš. Navike koje želiš da imaš trebalo bi da mogu da prežive tvoje letovanje, novi posao, selidbu – pa i pandemiju.

Nerealno je očekivati da ćeš trenirati ili učiti isto u svim uslovima. No, baš zato moraš da planiraš da ćeš pri svakoj promeni uslova da sedneš i razmisliš kako ćeš da nastaviš.

Navike uglavnom deluju kao da moramo budemo striktni i strogi prema sebi – a istina je baš suprotno. Što si fleksibilniji, to je veća verovatnoća da ćeš istrajati. Što više promena tvoj sistem može da izdrži, to je uspešniji.

U narednih par dana pisaću o tome kako da kreiraš navike po tvojoj meri 🙂 Ako imaš neku naviku sa kojom se mučiš i potrebna ti je pomoć da je izgradiš – volela bih da pomognem. Piši na hana.celap@gmail.com 🙂

Do kraja ove nedelje šaljem i svoj prvi njuzleter. Između ostalog, deliću i materijale koji su meni bili od pomoći u izgradnji navika. Ako želiš da se priključiš, mejl možeš da ostaviš na ovoj stranici: https://lnkd.in/d2x_Q_J

Nema komentara

Napiši komentar