35/100 KAKO SE GRADI ZAJEDNICA?

35/100 KAKO SE GRADI ZAJEDNICA?

Objavljeno 04.06.2020.
ništa bez hane

Danas sve kompanije i svi influenseri trube o tome koliko je važno imati zajednicu.

Ja se bavim ovim fenomenom poslednjih deset godina 🙂

Slažem se da je zajednica važna za prodaju i promociju, ali meni je tu nešto drugo prioritet.

Građenje zajednice oko istih vrednosti i ciljeva meni jednostavno pruža osećaj smisla.

Uživam u tome da nađem „svoje“ ljude, da ulažem u njih i da od njih učim. Stvori se jedan predivan krug energije koja nas onda sve gura dalje.

Zato delim sa tobom dva najupečatlivija primera iz mog iskustva i lekcije koje sam naučila usput 🙂

1)     Studentski časopis InterFON

Pridružila sam se redakciji InterFON-a kao brucoš i ostala u njemu do kraja studija (2010. – 2014. :). Moj angažman je bio apsolutno volonterski, ali se po uloženom trudu mogao porediti sa punim radnim vremenom 🙂

Slika koju vidite gore je nastala baš u tom periodu, kada sam radila ono što najviše volim – pisala i učila mlade ljude da vole da uče 🙂 Onda su i ti mladi ljudi, članovi moje redakcije, počeli polako da uče druge studente da vole da uče.

Pisali su im o prilikama, o knjigama, o seminarima i praksama. Pisali su im kako može, a ne zašto ne može. Širili smo dobre vesti i dobru energiju. Entuzijazam je bio opipljiv i zarazan.

Isto mi je bilo i na početku, kada nas je bilo sedmoro i kad sam od treme ostavila pogrešan broj telefona kao kontakt osnivaču InterFON-a – i na samom kraju, kada je redakcija brojala preko sto članova.

U međuvremenu smo postali prava organizacija, priznata i od strane Fakulteta i od ljudi koji su nas čitali. Ali suština je bila ista, ja sam radila tačno ono što me interesuje i to je sijalo iz mene.

Išla sam na sastanke svih timova, pomagala im da se organizuju, da se skupe, da se osmele, da napišu prvi tekst ili da sebi nađu bilo koji drugi zadatak ako im se već ne piše. „Smarala“ sam ih da rade zajedno i da uče jedni od drugih.

Znala sam šta ih interesuje u životu, pisala sam im preporuke i motivaciona pisma, gurala ih da se zaposle, da probaju nešto novo i nešto više. I oni jesu probali i uspeli, svi do jednog.

Tamo sam upoznala i mog druga Velička, koji je jednom prilikom izjavio:

„Kad sam video koliko je to Vama važno, nisam mogao da sedim skrštenih ruku – nego sam morao da pomognem!“ 😀

Jednom, samo jednom nisam mogla da prisustvujem sastanku – zbog temperature od preko 40 stepeni. I to baš onda kada smo zakazali redakcijsko slikanje… Moj tim nije hteo da ja ostanem bez fotografije, pa su mi napravili ovu.

2)     Alumni klub Programa stipendija nemačke privrede dr Zoran Đinđić

Čim se završila InterFON avantura, dok sam još bila na master studijama – dobila sam stipendiju pomenutog Programa za šestomesečnu praksu u Hamburgu, u Nemačkoj (2015.).

Prvi put samostalni život, daleko od kuće, prvi ozbiljan posao…

Ne mogu reći da mi je bilo svejedno 😀

Još pre nego što sam počela da pripremam svu potrebnu dokumentaciju, tim Fondacije dr Zoran Đinđić i svi alumnisti Programa prigrlili su me kao svoju.

Nije to samo pomoć oko vize, brošura o tome kako da otvorim račun u inostranstvu ili podrška putem mejla. To su ljudi koji su prošli kroz svaki segment onoga što me je čekalo i koji su na svakom koraku bili uz mene.

Tako sam pronašla novu porodicu, čiji sam član i danas 🙂

Po povratku iz Nemačke, htela sam na svaki mogući način da se odužim za datu priliku.

Najviše sam, zapravo, htela da se odužim za to što nisam bila sama, niti jedne sekunde mog putovanja.

Dve godine sam bila alumnistkinja. Učestvovala sam na seminarima, konferencijama i radionicama koji su bili organizovani samo za nas. Prezentovala sam Program na svom fakultetu, na društvenim mrežama, svuda 😀

Nije me mrzelo da posle posla sednem za tastaturu i desetinama zainteresovanih studenata prepričavam šta mi je sve ovo donelo i pomažem im oko prijave za praksu.

Sećam se kako sam mom drugu Đoletu u jednom momentu rekla – ja bih radila za ove ljude za džabe 😀 Toliko mi je bilo stalo da doprinesem toj zajednici.

Samo par meseci nakon toga, u Fondaciji se otvorila pozicija 🙂 Ja sam pune dve godine zaista radila na ovom Programu. Odatle druga sličica 🙂

No alt text provided for this image

U junu prošle godine doživela sam to da ispratim ove tri divne dame u Hamburg 🙂 Četiri godine ranije, ja sam bila jedina koja je dobila kartu za taj grad – a 2019. su njih tri otišle u tri različite kompanije, u potpuno različite industrije.

Bile smo na vezi sve vreme i sve tri su impresionirale svoje mentore i kolege.

Nema te plate, bonusa, ni uslova koji meni to mogu da nadmaše 🙂

Zato ove slike nisu samo uspomene. One su podsetnik na to šta je moja misija i šta me čini srećnom do beskraja 🙂 Pomoći nekome da se razvije i napraviti zajednicu u kojoj se oseća sigurno i podržano – to je ono što volim da radim više od svega.

Na osnovu ovih iskustava, mogu da kažem da umem da izgradim zajednicu oko nekog zajedničkog cilja (uglavnom štreberskog) 😀

Ako planirate isto, ovo su ključne lekcije o tome kako se gradi zajednica:

  • Razvijanje prijateljskih odnosa sa pojedincima i među njima

 

Ne moraš nužno sa svakim članom zajednice biti najbolji drug, ali ti ljudi moraju iskreno da te interesuju. Trebalo bi da si radoznao da otkrivaš njihova interesovanja i probleme, da zaista provodiš neko vreme sa njima.

Moram naglasiti ovde da ne postoji grupa u kojoj ćeš se slagati sjajno sa svima. Ali ako želiš da izgradiš zajednicu, moraš pronaći način da do svih dopreš i sa njima izgradiš odnos i komunikaciju.

  • Brendiranje same zajednice

 

Potrebno je da učiniš da sama zajednica bude kul, da je kul biti deo zajednice. Prepričaj kako i zašto ste nastali kroz neki blog post ili video. Podeli sa ljudima čime se bavite – šta su Vam uspesi, a šta izazovi.

Najlakše je do ovoga doći ako su ljudi koji čine tu zajednicu njom zadovoljni i na nju ponosni 🙂 Tako da, pre svake promocije – neguj ljude koji su već uz tebe 🙂

  • Prilagoditi sadržaj

 

Sastanci sa redakcijom studentskog časopisa bili su između predavanja i posle njih 🙂 Pisali smo isključivo o temama koje su relevantne za studente, o našim iskustvima. Sarađivali smo sa profesorima i ljudima na koje smo se ugledali.

U Alumni klubu su sve aktivnosti bile organizovane popodne i tokom vikenda, jer svi alumnisti rade 🙂 Pošto su to ljudi koji su stručnjaci u svojim oblastima, trudili smo se da podstaknemo internu razmenu znanja.

Pored toga, imali smo, recimo, organizovane časove nemačkog jezika – jer je većina nas nastavila da radi u nemačkim kompanijama ili sarađuje sa nekom od njih nakon prakse.

  • Dati podršku, strukturu i slobodu

 

Ako gradiš zajednicu, moraš da budeš inicijator i da kanališeš sve projekte i ideje – kako bi oni bili organizovani. Sa druge strane, moraš i da dozvoliš zajednici da sama kreira pravila i događaje.

U obe organizacije čiji sam bila deo, najlepše je bilo „pogurati“ nekoga ko ima ideju da sam realizuje neku zamisao – predavanje, timbilding, bilo šta. Osoba koja to preuzme oseća odgovornost prema grupi, a i grupa želi da ga podrži, znajući da to može biti bilo ko od njih sledeći put 🙂

Ukoliko ti je potrebna pomoć oko kreiranja zajednice i nisi siguran odakle da kreneš, piši slobodno na hana.celap@gmail.com 🙂

Nema komentara

Napiši komentar