36/100 KAKO DA SE NE OSEĆAŠ PREPLAVLJENO DOK POČINJEŠ NOVI PODUHVAT?

36/100 KAKO DA SE NE OSEĆAŠ PREPLAVLJENO DOK POČINJEŠ NOVI PODUHVAT?

Objavljeno 05.06.2020.
IMG_0526

Sumiram upravo utiske posle prve nedelje na novom poslu.

Kada ulaziš u neki novi poduhvat, normalno je da se na momente osetiš preplavljeno.

Bez obzira na to da li si se našao u novom kolektivu, planiraš da započneš svoj biznis ili da objaviš svoj blog – suština je ista. Koliko god znanja i iskustva imao, nova situacija je izazov koji te gura da rasteš i prevaziđeš svoje granice.

Palo mi je na pamet da ti ispišem neke fazone koje koristim da se osetim sigurnijom u sebe i što pre „uđem u materiju“ 🙂 Pominjala sam već da sam prošle godine imala par sesija sa koučem, koji mi je na moja razmišljanja i dileme „vratio“ ove lekcije:

1)     Koliko se često pohvališ bez ALI?

U momentu kada sam radila sa ovim čovekom, bila sam sklona da ovim ALI minimiziram svoje uspehe.

  • Vodila sam uspešno radionicu sama, ALI ja to radim već par godina.
  • Napisala sam pet odličnih tekstova, ALI htela sam da ih napišem deset.
  • Pružila sam podršku dragoj osobi kad joj je to bilo najpotrebnije, ALI to je i očekivano.

 

Osvestio mi je da to moje ALI praktično anulira sve ono što sam rekla pre njega 😀

Koliko god da je rezultat koji postigneš mali ili očekivan – to ne znači da nisi zaslužio “Svaka čast!” na kraju.

Ja sad mogu da očekujem da zaradim milione.

Zamisli da ih sutra zaradim i kažem sebi:

„Pa šta, to sam ionako planirala?” ?! 😀

Namerno karikiram, da uvidiš besmislenost ovog „pravdanja“ svojih uspeha.

Pohvali sam sebe, za sve što umeš danas, a nisi mogao juče.

Dok sam to radila u svojoj glavi, izgovorila bih “i tačka” na kraju – da se podsetim da ne idem dalje 🙂

Napisala sam i objavila  t r i d e s e t   i   š e s t  tekstova, dan za danom.

To je moj veliki uspeh, na koji sam vrlo, vrlo ponosna.

I tačka 🙂

2)     Zamisli da ti je sve jasno, prijatno, poznato

 Kada smo kouč i ja radili evaluaciju našeg rada, ovo je njegova rečenica koju sam izdvojila kao jednu od najkorisnijih. Delovao mi je gotovo iznenađeno, kao da nije to rekao namerno 😀

(U tome i jeste lepota rada sa ljudima, krug učenja može da ide u nedogled 🙂

Čula sam to baš kada sam bila preplavljena nekim svojim ambicijama i idejama. Nisam bila sigurna da li ću moći, ni da li ću se usuditi. Nisu mi bili jasni svi koraci do mojih ciljeva.

Zamolio me je da zamislim da mi je sve jasno, prijatno, poznato.

Desile su se dve stvari:

  • Prvo, kada zamisliš da ti je nešto prijatno i poznato, počinješ da se opuštaš. Setiš se kad si bio miran, samopouzdan i pokušaš da dozoveš taj osećaj. Spustiš automatski sebi tenziju koju sam generišeš.
  • Drugo, kada zamislim da mi je posao koji radim već poznat – misli mi iz panike idu u ova dva pravca:

 

– Koji elementi mog poduhvata su stvari koje sam već radila?

– Kako bi ovaj posao radio neko kome je to već poznato, ko time vlada u potpunosti?

Na konkretnom primeru:

Setim se posla u kom sam bila uspešna. Znam šta znam i koliko mogu da doprinesem.

Nisam zvanično bila HR – ali jesam učestvovala na intervjuima, jesam radila onboarding, pet godina radim sa ljudima i umem da izgradim zajednicu oko zajedničkih vrednosti.

Identifikujem ljude oko sebe koji rade taj posao dobro i upijam 🙂

3)     Često korišćenje reči “moram” umesto mogu, hoću, želim

Poslednji trik nastao je kada mi je pomogao da osvestim koliko često govorim da nešto moram.

Pričali smo, između ostalog, i o mom blogu.

Mnogo, mnogo sam želela da ti pišem ove priče 😀

Znala sam da moguhtela sam da imam blog.

A sve što sam o tome govorila, bilo je da moram da sredim sajt, da moram da osmislim teme, da moram da napravim fotografije…

Nabila sam sebi pritisak i obavezu od toga, umesto da samo radim ono što želim i snalazim se za detalje 🙂

I nije samo stvar u tome kako ćeš se izraziti, već sa kojom idejom počinješ nešto i kako se zbog toga osećaš.

Recimo, ja uživam u pisanju – ali mi poziranje nije baš najprijatnije 😀

Mogu da razmišljam o tome kako moram da se fotkam za blog, a mogu i da želim da imam sjajne fotke – koje će na najbolji način da prate moje tekstove i njihovu suštinu.

Sa kojim majndsetom ću ja pre otići da se fotkam, šta misliš? 🙂

Ove stvari se vežbaju, moraš u početku da se podsećaš na to da preusmeriš svoje misli. Rekla bih da vredi, pošto mi je prvi fidbek sa mentorkom danas bio sjajan 🙂

Haos u glavi smiren za dva radna dana, prvi mini-zadaci odrađeni, veliki planovi na stolu 🙂

Ako trenutno stojiš pred novim poduhvatom, sa knedlom u grlu – piši na hana.celap@gmail.com da rešimo to 🙂 Takođe, ko želi kontakt kouča sa kojim sam radila, neka se slobodno javi.

Nema komentara

Napiši komentar