40/100 ALATI USPEŠNE KOMUNIKACIJE

40/100 ALATI USPEŠNE KOMUNIKACIJE

Objavljeno 09.06.2020.
IMG_0583

Odlazeći sa prethodnog radnog mesta, pitala sam ljude sa kojima sam radila čime sam im pomogla i doprinela najviše, koji sam njihov problem umela da rešim. Razgovarala sam sa preko 30 svojih prijatelja i saradnika.

Bilo je tu nekih stvari koje sam očekivala. Gotovo svi su rekli da su se uz mene uvek osećali sigurno i podržano: u javnim nastupima, pri realizaciji svojih projekata i slično.

Druga stvar koja su isticali bilo je to da umem lepo da razložim i strpljivo objasnim problem.

Ono što me je, recimo, iznenadilo jeste da se puno puta ponovilo da sam im pomogla u načinu komunikacije, odnosno određivanju tona i načina pismene i usmene komunikacije – posebno u radu sa veoma raznorodnim grupama ljudi.

Jedan dečko mi je napisao da sam „neko ko se jako dobro povezao sa svima“.

„Svima“ je podrazumevalo ljude iz osam zemalja, studente, profesore, direktore različitih kompanija, predstavnike različitih institucija, ljude iz politike, ljude iz nevladinog sektora, agencije za timbildinge, ekipe za ketering, vlasnike hotela, hostela, vozače… Verovatno sam nekoga i zaboravila 😀

E sad, ja sam svesna još od fakulteta da mogu da radim sa najrazličitijim ljudima i to me iskreno raduje i mnogo učim iz toga. Međutim, nisam ulagala neki svesni napor da se tome prilagodim, nekako mi je išlo prirodno.

Zato sam počela da analiziram šta ima u tom mom nastupu, odnosno – da li tu ima nešto što bi i drugi mogli da primene.

Izdvojila sam tri koraka sa par praktičnih primera 🙂

1)     FOKUS NA PORUKU

Svaka komunikacija ima neki cilj. U trenucima kada radiš sa nekim čiji se stil komunikacije vrlo razlikuje od tvog – fokusiraj se na to šta komunikacijom želiš da postigneš.

Nije glupo da na kraju proveriš jesi li u toj nameri uspeo. Pitaj:

„Da li smo se razumeli da…?“

Ništa ne frustrira više od sastanaka bez cilja i pričanja u prazno. Ja stvarno volim da pričam 😀 – ali gledam da na kraju razgovora postoji neki zaključak i dogovor za dalje.

Isto važi i za prijateljski razgovor, gde želiš da pošalješ poruku ohrabrenja ili da iskažeš zabrinutost. Pokaži drugoj strani šta si razumeo od onoga što rekli i proveri jesi li ti bio dovoljno jasan.

2)     UPOZNAJ POTREBE LJUDI SA KOJIMA RAZGOVARAŠ

Ako dnevno komuniciraš sa desetinama ljudi, nemaš vremena da sa svakim od njih odeš na kafu i upoznaš se 😀 Svi će oni imati različite zahteve i pitanja.

Međutim, iza svake poruke koju ti neko šalje stoje neke potrebe. A potreba nema milion 🙂 Baci pogled na Maslovljevu piramidu i tu ti je suština 😀

Razmisli malo o tome koje potrebe imaju ljudi sa kojima pričaš. Da li su nesigurni? Da li žele da se osete važnim? Da li im je bitno da budeš koncizan ili detaljan?

Naravno da se potrebe razlikuju od osobe do osobe, ali postoje neki obrasci koji se lako uočavaju. Svi studenti kojima sam pomagala da odu na praksu u inostranstvo, imali su slične strahove. Svi konsultanti sa kojima sam radila, nosili su se sa sličnim problemima.

Dobar trik da ovo savladaš jeste da popričaš sa osobom koja je predstavnik grupe koja te zanima 🙂

Ako želiš da naučiš da razgovaraš sa nadređenima – nađi osobu u svom okruženju koja vodi neki tim. To ne mora biti neko iz tvoje kompanije. Sedi sa tom osobom i pitaj je kako ceo taj proces iz njenog ugla izgleda.

Vidi koji pristup njihovih zaposlenih „prolazi“, a koji ne baš.

Obećavam, iznenadićeš se koliko toga pogrešno pretpostavljaš 🙂

Možda nećeš moći da potpuno preslikaš taj sistem na svoju situaciju, ali ćeš sigurno naučiti puno o tome ko sedi prekoputa i kakve su mu potrebe.

Tome moraš prilagoditi način na koji poruku prenosiš.

Ključ uspešne komunikacije leži u tome da od starta drugoj strani pokažeš da je razumeš.

3)     AKTIVNO SLUŠAJ I POSMATRAJ SAGOVORNIKA

Toliko malo ljudi ovo primenjuje, da ako samo to naučiš – već si u ozbiljnoj prednosti 😀

Treće pravilo ne anulira prethodno, ali te podseća da budeš na oprezu 🙂

Skloni smo svi da stavljamo ljude u kategorije, što ne mora nužno da bude loše. Kategorisanje nam olakšava i ubrzava komunikaciju, ali ne smemo da dozvoliti da je automatizuje.

S V E što druga osoba kaže ili uradi, šalje ti neki signal.

  • Da li su došli na vreme ili kasne?
  • Da li govore brzo ili ne mogu da sklope rečenicu?
  • Jesu li nervozni, ljuti, raspoloženi?

 

Primeti te sitnice i adresiraj ih 🙂

Nećeš, naravno, nekome reći – „Zašto ti drhti glas?“ 😀 – ali možeš da kažeš:

  • „Kako bih Vas uverila da će sve proći u najboljem redu, naglasiću samo da smo sve nepredviđene situacije u proteklih pet godina uspešno rešili.“
  • „Vidim da si preplavljen poslom, pa ću gledati da ti ne oduzimam puno vremena.“
  • „Svesna sam da te je taj razgovor uznemirio i hoću da pronađemo način da sledeći put bude lakše.“

 

Poruka jeste važna, ali moramo prvo doći do tačke gde smo sigurni da je neko u stanju da je primi.

O asertivnoj komunikaciji sam pisala ovde, pa možeš da baciš pogled ako te zanima tema 🙂 Nadam se da će ti ove ideje koristiti. Ako imaš neko pitanje ili ti je potrebna podrška da odrediš ton komunikacije u nekoj specifičnoj situaciji, slobodno piši na hana.celap@gmail.com 🙂

Nema komentara

Napiši komentar