44/100 KAKO USAVRŠITI PISANJE?

44/100 KAKO USAVRŠITI PISANJE?

Objavljeno 13.06.2020.
IMG_0636-2-2

Pitanje iz naslova stiglo mi je u inbox od jednog dečka koji čita moj blog. Računam da ako interesuje njega – sigurno se još neko od Vas pita isto 🙂

Kada sam pročitala pitanje „Kako si ti usavršila pisanje?“, moja prva reakcija bila je:

Pa nisam ga usavršila 😀

Ne doživljavam sebe kao nekoga ko može da daje savete na temu pisanja.

A onda sam shvatila da je upravo u tome problem 🙂 Ljudi misle da je pisanje nešto što moraš da znaš da bi to radio 😀

Kao i sa većinom drugih stvari, ti ne možeš čekati da naučiš u potpunosti da pišeš – da bi počeo. Na taj način nikada i nećeš naučiti.

Praksu moraš imati pre nego što si spreman, da bi bio spreman u jednom momentu.

Pisanje je za mene lek, olakšanje, zabava, način na koji učim i analiziram svet oko sebe. Papir je prostor na kom kreativno povezujem događaje, doživljaje i ljude iz svog života, postavljam pitanja i dajem odgovore.

Ako nisi siguran koja ti forma najviše leži, mogu ti reći da sam davno čula od jedne osobe ovo: Ne možeš da imaš dobar i čitan blog, a da ti sama ne čitaš tuđe blogove. Prosto ne ide 🙂

Mislim da isto važi i za romane, zbirke pesama, knjige fantastike.

Da sam na tvom mestu, počela bih od toga šta ti želiš da kažeš i kome.

Kao što vidiš, u mojim tekstovima su i rečnik i primeri prilagođeni ljudima kojima se ja obraćam 🙂 Ja sam tu istu temu obrazovnog sistema i tržišta rada obradila i kroz diplomski i master rad, ali na sasvim drugi način.

Kada utvrdiš šta bi tačno pisao (koju formu) i kome, onda kreni da čitaš što više takvog materijala. Možda se rešenje upravo i krije tu:

Šta ti sada najradije čitaš – kakve knjige, koje onlajn materijale?

Čitanjem tuđih priča primetićeš neke sličnosti (kako se gradi tenzija u priči, kako se oblikuju likovi) – ali i pojedinosti koje su specifične za svakog autora (ton, rečnik, način pisanja).

Onda je na tebi da se sa tim elementima igraš 🙂

U početku ćeš verovatno imati problem da pronađeš i osetiš neki lični stil – ali do toga možeš doći samo upornim pisanjem.

To što se profesionalno baviš nečim desetim nije nikakva prepreka, naprotiv. Meni na diplomi piše da sam master inženjer organizacionih nauka 😀 Tebi su se dopali moji tekstovi, bez da me pitaš za moje formalno znanje.

Sve što si u životu učio, radio i bio  može dati neki originalni šmek tvom pisanju.

Priznaću ti odmah da nemam ni neki precizno definisan tehničko – teorijski okvir 🙂 Naravno, gledam da tekst ima neku strukturu (uvod, razradu i zaključak, kao kad smo bili mali :D) ali ni za to nemam neku rigidnu formulu.

Dečko sa početka priče želi da stekne naviku i rutinu u pisanju i da usavrši tu veštinu. Ne znam da li me je više obradovalo što se interesuje za navike ili za pisanje 😀

E sad, šta je meni pomoglo da razvijem rutinu? 🙂

Prvo, ja vodim dnevnik od kad sam bila klinka 😀 Volim da pišem i čitam i nekako najlakše od svih aktivnosti ostajem u tome, čak i kada mi ne ide.

Pisanje se u ovoj ili onoj formi provlačilo i kroz sve moje poslove – od pisanja predloga projekata, do sadržaja za društvene mreže. Svaka od tih stvari iziskivala je različit pristup i drugačiju obradu teme, tu nema univerzalnog recepta.

Evo nekih fora koje su mi pomogle da se oslobodim, posebno za ove lične tekstove sa bloga:

  • Jutarnje strane

 

Verovatno si već čuo za ideju Džulije Kamerun, o pisanju jutarnjih strana. Ja sam ovo malo modifikovala. Ne pišem baš tri strane rukom, nego otvorim draft mejla i kucam sve što mi je na pameti 🙂

Znači: „Sad sam skuvala kafu i imam pola sata za pisanje, ali nemam ideju za današnji tekst. Juče sam razmišljala o….“. Bukvalno slobodan tok misli, samo da ti se „zagreju“ prsti i mozak 😀

Kroz neko vreme, iz tih dokumenata ćeš moći da uzimaš ideje, pa i čitave pasuse – za tvoje prave priče 🙂

  • Napiši bilo šta da izađeš iz blokade

 

Novinari valjda znaju kako se piše, to im je zadatak svakoga dana 😀 Oni nemaju taj luksuz da pišu samo kada su za to raspoloženi ili kad im dođe inspiracija.

Jedan meni drag novinar mi je rekao da kad god nemam inspiraciju ili se „zaglavim“ sa tekstom, napišem bilo šta – makar i loše. Razlog za to je jednostavan – te loše redove mogu sutra da popravim. Ako mi papir ostane prazan, sutra nemam šta da popravljam i opet krećem od nule 🙂

To mi je podsetnik da napravim barem neki korak, koliko god da sam nesigurna.

  • Zapisuj ideje

 

Ako nisam kod kuće, ideje zapisujem u „Notes“ na telefonu. Ako jesam kod kuće, ali ne mogu u tom trenutku da pišem, ideje zapisujem u rokovnik koji služi samo za to.

  • Odredi minimalni broj napisanih reči za dan

 

Počni od toga da pišeš 300 ili 500 reči dnevno (prilagodi svom rasporedu) 🙂 U početku, nemoj da se forsiraš da tih 300 reči budu prvih 300 reči tvoje knjige 😀

Neka to budu crtice, razmišljanja, neka vrsta vežbe i razgovora sa samim sobom 🙂 Kada ti to uđe u rutinu, kada budeš siguran da možeš da napišeš 300 reči dnevno – onda počni da učiš kako da u tih 300 reči kvalitetno obradiš ideju. Guglaj kako da gradiš likove, isprobavaj različite stilove 🙂

  • Pusti da se čuje tvoj glas

 

Moja parola, koju sam pomenula u ovom tekstu:

„Što se više trudim da ispadnem pametna, poruka koju kucam ispada dosadnija. Što sam iskrenija i neposrednija – to druga strana bolje i lakše razume šta sam htela da kažem“.

Hoću reći, da bi priča bila dobra – mora da se čuje tvoj glas 🙂 Do toga se stiže postepeno, ali pravilo je da što manje razmišljaš kako bi trebalo da zvučiš, a što više zvučiš kao ti sam 🙂

Ako voliš nekog autora – sigurna sam da bi prepoznao njegovo delo, čak i da ti sada dam nepotpisan pasus iz neke njegove knjige koju još nisi čitao.

Kao što je on imao neki pogled na svet, neku perspektivu – imaš je i ti 🙂 To ljudi žele da čitaju, a ne neku savršenu prozu 🙂

Ako ima još nešto o samom procesu pisanja da te interesuje, slobodno piši na hana.celap@gmail.com 🙂

Nema komentara

Napiši komentar