51/100 KAKO ODMARATI BEZ GRIŽE SAVESTI?

51/100 KAKO ODMARATI BEZ GRIŽE SAVESTI?

Objavljeno 20.06.2020.
kafica

Prošlog vikenda započela sam tekst sledećim rečima:

„Nedelja je, pa još sunčana. Nadam se da ste se odmorili, napunili baterije i imali makar sat vremena pored neke reke.“

Prešla sam na temu.

Međutim, jedna od mojih najbojih drugarica vratila me je na početak i pitala:

„Da li može neki tekst na temu dokolice? Kad smo već zagrebali tu temu. Mislim da među nama ima dosta vrednih koji se pomalo plaše da se odmaraju. A onda pregore. Kako odmarati bez griže savesti?“

Onda ste počeli da se javljate redom.

Strah Vas je da se pustite.

Zato može tekst o odmaranju, da odmorite dušu 🙂

Zamolila bih te da prvo digneš sve četiri u vis, da ispoštuješ temu 😀

Smesti se udobno, noge na tabure, jastuk ispod glave. Prestani da stiskaš vilicu, spusti jezik – da ne dodiruje nepce. Nacrtaj vrhom nosa po vazduhu veliki krug u jednu, pa u drugu stranu, polako – da protegneš vrat. Udahni duboko i pusti da se pri izdisaju spuste ramena, stomak, tenzija.

E sad da pređemo na stvar 🙂

Pod jedan, kada pričamo o odmoru – on po prirodi stvari mora biti bez griže savesti. Tebe ako grize savest, ti se ne odmaraš; nema veze što je neradni dan, a ti si uplatio spa vikend nadomak Beograda.

Odmor počinje u glavi, time što sebi daš dozvolu za to.

Promena lokacije može da pomogne, ali je uzaludna ako ćeš sebi ceo dan da sediš na kičmi što nisi za radnim stolom.

Šta u toj dozvoli piše i kako da je daš sebi? 🙂

ODMOR JE ZDRAV

Svi imamo faze u životu kada smo nečemu posvećeni do te mere, da ne želimo da odmorimo. Kada ti je dete malo, kada si pokrenuo sopstveni biznis, kada si javno obećao da ćeš kačiti tekst dnevno 😀 – ti si negde svesno ušao u period u kom ćeš morati da „zapneš“.

Nezdravo je želeti da se taj period nikada ne završi. Normalno i zdravo dete sigurno će izrasti do faze da i neko drugi može da ga pričuva. Biznis će početi da funkcioniše. Blog ćete, nadam se, čitati i onda kada ne budem pisala baš svaki dan 😀

Ni na samoj sebi ne želim da radim 24h dnevno, sedam dana u nedelji – a kamoli na nečemu drugom.

Ta potreba za kontrolisanjem svega nije pozicija moći i ambicije, to je slabost; nemogućnost da samo posmatramo kako život ide svojim tokom.

Postoje retke situacije u kojima zbog bolesti bližnjih ili teških životnih prilika ne možemo baš da „pustimo“ to što nam je „posao“. Verujte mi, ne želite da od normalnih životnih okolnosti pravite sebi te situacije.

Zdravo je želeti da ono na čemu radimo postoji i bez nas. Šta god da sada kreiraš, cilj bi trebalo da ti bude da mu udahneš život i pustiš ga, s vremena na vreme. Procvetaćete i ti i tvoja kreacija.

ODMOR JE NEOPHODAN ZA USPEŠAN RAD

Pisala sam već o tome kako sam se izglupirala par puta u životu i ostala budna celu noć, radeći. Ovde je tekst o tome zašto mi neće pasti na pamet da tako nešto ponovim.

Ako zanemarimo to koliko sam time oštetila svoj mozak 😀 – kakvog je kvaliteta bio taj moj rad?

Ne moramo pričati o poslu. Zamisli da treniraš po 6h na dan. Zamisli da čuvaš dete danima bez ičije pomoći. Zamisli da učiš kao blesav tokom ispitnog roka, bez da sebi daješ sat vremena za šetnju tokom dana ili slobodan dan u nedelji.

Da li ti zaista možeš da razmišljaš, donosiš odluke i budeš kreativan u tom stanju?

Nauka kaže da ne možeš. Stres i nedostatak sna prvo gađaju prefrontalni korteks, regiju mozga zaduženu za učenje, pamćenje, planiranje i motivaciju.

Kapiram da ti nije ideja da budeš upamćen po tome koliko dugo si radio 😀 – nego tim radom nešto želiš da postigneš. Bez odmora, to je nemoguća misija. Ne može jasnije od ovoga.

ODMOR JE ZNAK DA SI ODGOVORAN

Ovaj trik koristim svaki put kada se unervozim pri planiranju dokolice i lenčarenja 😀

Da, takve stvari i dani se planiraju. Kao što si dužan drugima da se pojaviš na rođendanu ili slavi – dužan si da ponekad sve to otkažeš i pojaviš se sebi na jastuku ili kraj neke reke, sa kafom, časopisom i isključenim svim zvukovima na telefonu.

Elem, trik je u tome da zamislim ono malo dete koje ne zna gde je od umora – a neće na spavanje 😀 Znate kako postanu kenjkavi, pa smaraju sve oko sebe, pa plaču, pa neće u krevet, a duša im spava?

Nemojte da budete to dete 😀

Svaki odgovoran roditelj ima sistem da ovom „vrdanju“ stane na put. Dete ne zna da mora da spava, ali oni znaju i zato mu navuku pidžamu i spakuju ga u krevet kad za to dođe vreme.

Tako morate i sa sobom 🙂

Znam da imaš inspiraciju, da se nisi predugo video sa društvom sa faksa, znam da želiš da iskoristiš lepo vreme i da ostvariš targete za ovaj mesec, znam da bi ti prijao trening i čaša vina na keju. Sve znam.

Međutim, odgovorna odrasla osoba zna koliko brzo prođe tih 16h dana tokom kojih smo budni i može da proceni šta u tih 16h staje.

Kada dođe vreme za spavanje, za vikend, za godišnji – spakuj se i idi da se opustiš. Ne budi derište 😀

Na kraju, kada si savladao tri argumenta koja sebi možeš da ponoviš kada ti je potreban odmor, prelazimo na pregovaranje sa sobom 🙂

Ti ćeš sada da kažeš – pa znam ja sve ovo, ali ipak mi se uvuče taj crvić griže savesti dok ispijam koktel i nervozno vijam slamčicom onu trešnjicu unutra. Šta onda da radim?

Ništa, kažeš sebi polako:

„Jasno mi je da sam zabrinut zbog XYZ, osećam i sada pritisak zbog toga. Baš zato mi je potrebno ovo vreme, da se malo saberem i iskuliram. Vratiću se na to kada budem u stanju da mu se posvetim kvalitetno.“

„Pozabaviću se time, ali je sasvim u redu da to ne bude sada. Ovo je vreme za mene.“

Ponoviš u glavi pomenuta tri argumenta.

Udahneš duboko, spustiš ramena, zatvoriš oči.

Možda možeš da probaš i ove tehnike za smanjenje pritiska koje koristim.

Na kraju, ako će ti biti lakše – seti se da sam jako ponosna na tebe svaki put kada uzmeš da odmoriš 😀 Ne zezam se 😀 Reci sebi: „E, Hana bi bila ponosna sad!“ i digni sve četiri u vis.

Pošalji savest do mene, na kafu, pa kad se odmoriš kao čovek – piši mi da ti je pošaljem nazad 🙂

Lep vikend ti želim… i O D M O R I  S E 🙂

Nema komentara

Napiši komentar