56/100 MALA BARA PUNA KROKODILA

Moja Tanja, koja je zadužena za ove divne fotke Kinder igračaka – sama je predložila naslov čim joj je stigla ova garnitura 😀

I ja šta ću – pišem ti danas o pojmu konkurencije 🙂

Šta ti je prva asocijacija na ovu reč?

Kad čujem ovo “Mala bara puna krokodila” – odmah su mi u glavi neko otimanje, laktanje i podmetanje noge. Opšta gužva na terenu, u svakom slučaju.

Moj je utisak da je taj moto mogao da postoji dok smo plivali u bari znanja i mogućnosti.

Danas smo bukvalno bućnuti u okean.

Pripišimo to internetu, globalizaciji, razvoju tehnologije – čemu god želite. Činjenica je da čitave industrije niču kao pečurke. Mnogo je veća verovatnoća da ćete u nečemu biti prvi, nego da nećete moći da uđete na tržište od konkurencije.

Milenijalsi o kojima pišem našli su se u jednoj zanimljivoj situaciji izlaskom na tržište rada.

Naime, oni su u svoje kompanije i organizacije ušli sa nekim znanjima koje njihove mnogo starije kolege nemaju. Ne zato što su najpametniji, ne zato što su superiorni – nego zato što tehnologije koje su nam danas dostupne nisu postojale pre pet ili deset godina.

Pogledajte samo IT svet.

Scrum metodologija izmišljena je pre 30-ak tehnologija.

Danas nema IT kompanije koja ne zapošljava ljude na pozicijama Scrum master i Product owner.

Kada sam završila fakultet, pre samo pet godina – takvih oglasa gotovo da nije i bilo kod nas.

Možda baš tu nastaje taj međugeneracijski jaz.

Generacije starije od milenijalsa doživljavaju nas nadobudnim i samouverenim bez pokrića.

Sa druge strane, mi ulazimo na tržište gde se od nas očekuje da radimo poslove – koji su se izmišljali dok smo studirali 😀

Iz dana u dan, iz trena u tren, svi smo zajedno suočeni sa ogromnom količinom promena koje bi trebalo “svariti” i naučiti nešto iz njih. Mislim da je taj tempo uticao na to da su milenijalsi – a onda i svi ostali – shvatili da teorija o bari punoj krokodila jednostavno više ne pali.

Morali smo da naučimo da sarađujemo – i to brzo.

Ovde mislim na saradnju sa kolegama, konkurentima, čitavom zajednicom čiji smo deo.

Upravo o tome priča i Džered Klajnert, u svom TED govoru “Zašto milenijalsi danas imaju više moći nego ikada ranije?”. Za njega je dovoljno da ti kažem da važi za “najumreženijeg milenijalsa” u SAD 😀

Uglavnom, Klajnert je naveo nekoliko primera mladih ljudi koji bukvalno “iz garaže” izmišljaju načine za detektovanje raka i prave nuklearne fuzijske reaktore. Sve to sa mnogo manje para i za mnogo kraće vreme nego što je to potrebno čitavim ministarstvima od pre par decenija.

On njihov vrtoglavi uspeh objašnjava sledećim rečima:

“Ambiciozni mladi preduzetnici, hrabri i uticajni, u pravu su kada razmišljaju manje o tome kako da prestignu svoje konkurente, a više o tome kako da se sa njima udruže.”

Nikad nije bilo lakše doći do kontakata sa “pravim” ljudima – naučnim zajednicama, stručnjacima, potencijalnim klijentima.

Svi smo onlajn! 😀

Prošlo je vreme sebičnog zadržavanja znanja za sebe, pa čak i za svoju organizaciju.

Znate da sam nedavno počela da radim i to u industriji mobilnih plaćanja.

(Koje takođe nije bilo pre 20 godina :D)

Slušala sam pre neki dan taj neki vebinar koji smo organizovali, na temu digitalne monetizacije u svetu posle korone.

Ono što mi je bilo sjajno jeste to što niko od učesnika nije pominjao „krokodile“.

Glavno pitanje je bilo kako se povezati, kako – pazite sad – podeliti znanje sa tržištem, sa konkurentima, sa medijima, kako bi nam svima u „lancu“ bilo bolje.

Tako ja vidim svet u kome mi milenijalsi gradimo svoje karijere.

To je okean znanja i mogućnosti, a ne bara.

A ko hoće da pliva, bolje bi mu bilo da sarađuje 🙂