60/100 KAD NEKO NEŠTO ZNA

60/100 KAD NEKO NEŠTO ZNA

Objavljeno 29.06.2020.
IMG_1261

Pisala sam ti već o mojoj odiseji sa nemačkim jezikom 😀 Trenutno radim onlajn časove konverzacije sa jednom devojkom.

Ide to nama okej, ne mogu da kažem… Ali ja i dalje mislim gde mi je glagol, koja je to sad kolona, jesam li pogrešila padež. Spora sam. Odugovlačim, dok se ne prisetim prave reči.

Pre neki dan pričamo o tome kako je bilo u kancelariji.

Objasnim joj da radim po nekoj novoj metodologiji praćenja ciljeva, koja mi se mnogo sviđa.

„A kakva je ta metodologija?“ – pita ona.

Počnem ja bojažljivo, ali se toliko uživim u temu – da potpuno zaboravim na jezik 😀

Odjednom ja znam da ispričam i zašto je to važno, i kako to doprinosi uspehu kompanije, u kakvoj je vezi sa strategijom i podelom posla – od A do Š 😀

Kako su mi se potrebne reči složile u glavi?

Zbog toga što ona zna da predaje.

Ume da iskoristi to što mi je važno, da me natera da pričam na nemačkom.

Juče mi je došla moja Tanja Tepavac da me fotka. Tanja me poznaje deset godina. Čita moje tekstove. Naručuje mi Kinder figure iz celog sveta, da te tekstove ilustruje (!!!).

Njoj je poznato da ja ne znam da poziram 😀 Migoljim se, ne stojim pravo, pričam dok me slikaju konstanto – jednostavno ne volim to.

Tanji to ne smeta.

Bira objektiv, namešta svetlo, kaže mi šta da obučem, postavi me kako da sednem.

Sto puta mi kaže: okreni glavu, ali ne tako, e tako 😀

Međutim, to što ona zabeleži aparatom – to je više od poze i osvetljenja.

Zbog toga mislim da ona zna da fotka.

Škljocne i uhvati ko sam i šta želim da ispričam.

Mene toliko ushićuje da vidim ljude kada su na svom terenu.

Možda sam zato i otišla u HR 😀

Postoji taj momenat tokom intervjua, kada nekoga pitaš da ti pojasni neki svoj projekat – a on počne da cakli. Ima nešto magično u tome kada ljudi rade ono što vole, kada ti objašnjavaju zašto je to njima toliko posebno.

Znaš na šta mislim, nadam se? 🙂

To je onaj „flow“ u koji upadneš kada ne gledaš na sat, kada znaš da radiš pravu stvar – iako nemaš nikakav objektivan dokaz da je to tako.

Ja mislim da znam da pišem.  

A mislim to zato što mi ljudi kažu da ih pisanjem dovodim u to stanje.

Ispišem im put do onoga u čemu su najbolji, do onoga što žele i ostavim ih tamo 🙂

Beskrajno Vam hvala što ste tu i što čitate moje redove.

Zajedno, imamo nekoliko malih jubileja da proslavimo!

Pišem Vam cela dva meseca.

Objavila sam 60 tekstova.

Na Linkedin-u nas je više od 5000, a skoro smo i na Fejsbuk stranici prešli brojku od 1000 🙂

Vas 20 mi je poklonilo poverenje i prijavilo se na konsultacije sa mnom.

I ja znam, jednostavno znam da nemam dovoljno reči da Vam se za to odužim 🙂

Za sve predloge, ideje, sugestije i kritike – slobodno se javite na hana.celap@gmail.com.

Nema komentara

Napiši komentar