6/100 SEDAM VEŠTINA ZA 21. VEK

6/100 SEDAM VEŠTINA ZA 21. VEK

Objavljeno 06.05.2020.
IMG_0522

Drugarica koja radi kao programer rekla mi je da je na intervjuima niko nikad ne pita šta je završila i gde je učila „zanat“.

Okrenu joj laptop sa realnim problemom, pa puste da vide da li će se snaći.

Titule i diplome jesu važne, ali nisu dovoljne.

Glavno pitanje je – šta ti umeš da radiš?

Moj ćale je stalno ponavljao „nije dovoljno znati, važno je i umeti“.

Hteo je da kaže: znanje je ništa, ako ne znaš šta ćeš sa njim 🙂

Najbolji dokaz za to je činjenica da je znanje danas besplatno.

Ogromna količina sistematizovanih i objašnjenih informacija svima nam je dostupna na internetu.

Pa ipak, ne koristimo ih svi na isti način, niti postižemo iste rezultate.

Mene izuzetno zanima odnos sistema obrazovanja i tržišta rada. O tome sam pisala diplomski i master rad, to je nešto o čemu volim da čitam i istražujem.

Procep između univerziteta i kancelarije nastaje upravo kada mnogo znamo, a malo umemo.

O ovome govori Toni Vagner, autor i profesor koji je preko 20 godina predavao na Harvardu.

Na osnovu višedecenijskog istraživanja izdvojio je sedam veština koje je potrebno da razvijaš, ukoliko želiš da se ostvariš i postigneš uspeh u 21. veku.

U nastavku delim sa tobom tih sedam veština i neke predloge za razvoj istih:

1)     Kritičko razmišljanje i rešavanje problema.

Prošle godine sam bila u prilici da vodim jednu radionicu gde je petnaest obrazovanih i sposobnih osoba žustro raspravljalo o jednoj temi.

Sarađivali smo pre toga godinama i zajednički radili na kompleksnom zadatku. Došli smo do tačke gde je neslaganje oko toga kako ćemo da nastavimo – dostiglo vrhunac.

Kako bih spustila tenziju i vratila fokus na zadatak, podsetila sam ih na jednostavnu činjenicu:

Ja sam tu zato što su baš oni ljudi sa kojima biram da se ne slažem.

Šta to znači?

Kritičko razmišljanje se najbolje razvija ako stalno biramo da čujemo različite perspektive, pa onda sami donosimo zaključke.

Obično u životu kada nam neko ne odgovora, mi gledamo da sa tom osobom imamo što manje posla. Međutim, ukoliko prihvatimo da na istom cilju radimo sa ljudima koji razmišljaju kao mi – svi iz toga možemo da naučimo.

To što problem ne vidimo isto je dobro, jer dajemo jedni drugima ideje i sprečavamo se međusobno da se „zaletimo“ u pogrešnu alternativu.

2)     Saradnja kroz mreže i vođenje uticajem.

Kako se, za početak, gradi mreža ljudi sa kojima možeš sarađivati?

Tako što ti je stalo.

Znate ono kad kažu: „posao se sklapa u kafani“? Meni je to ranije zaista zvučalo grozno. Da me ne shvatite pogrešno, nemam ja ništa protiv kafane 😀 Samo je u mojoj glavi posao bio posao, a druženje – druženje.

Sve dok u jednom momentu tu kafanu nisam shvatila kao metaforu za jednostavno provođenje vremena sa ljudima kojima želimo da razumemo.

Da bismo nekome mogli pomoći, moramo da razumemo kako taj neko vidi svet – šta ga motiviše, čemu teži, šta ga „žulja“. Ako smo spremni da damo prostor i vreme drugoj strani da objasni šta joj je potrebno, mi smo prešli više od pola puta do uspešne saradnje 🙂

A što se uticaja tiče, mislim da ljudi pogrešno percipiraju da će postići uticaj ako osvoje svu moć za sebe. Negativan uticaj, možda, ako neko još bude želeo da se zadržava u njihovom prisustvu 😀

Mislim da se danas uticaj gradi time što drugima dajemo moć – da nešto promene, nauče, dobiju.

Probaj, pa mi javi kako ide to 🙂

3)     Agilnost i adaptibilnost.

Koristim ove dane u karantinu da na Udemy-ju završim neki kurs za agilno vođenje projekata. Pisaću još o tim metodologijama, ali hoću ovde da skrenem pažnju na to da agilnost i adaptibilnost nisu u izboru tehnologije, niti na diplomi. One su u načinu razmišljanja.

Napredovati se može na mnogo načina. Bilo da pričamo o akademskom usavršavanju, penjanju na hijerarhijskoj lestvici kompanije, duhovnom razvoju ili kreiranju novog proizvoda ili brenda – princip je isti.

Svaki novi stepenik nosi sa sobom nove izazove i traži od nas samih da unapredimo način razmišljanja. Ti stepenici nisu odredišta, već kao neki životni nivoi.

Nije stvar samo u tome što smo neki nivo prešli, već što smo od tog momenta mi osoba koja to ume da uradi. To nas je promenilo i trebalo bi da se ponašamo u skladu sa tim.

Pokušaj zato da svoj razvoj posmatraš kroz iteracije.

Pokupiš povratnu informaciju iz okoline, usvojiš šta ti je korisno i to primenjuješ nadalje.

I tako u beskraj 🙂

4)     Inicijativa i preduzetnički duh.

Ne mislim da bi svi trebalo da budemo preduzetnici. Umesto veličanja preduzetništva, bilo bi bolje da svi naučimo kako da razvijamo taj preduzetnički duh tu gde smo – u kancelariji, ali i životu generalno.

Dve godine sam radila za Program stipendija nemačke privrede Zoran Đinđić. Jedna od najlepših stvari u radu na razvoju Alumni kluba, bila je to što sam imala priliku da pomažem alumnistima da realizuju projekte koje su sami osmislili – od treninga i radionica do timbildinga i putovanja.

Kada nekome date slobodu da kreira nešto što želi, osoba oseća posebnu odgovornost. To je gorivo koje nema nigde da se kupi.

A drugi to osete, pa im je zato lako da takvu osobu i podrže u tom poduhvatu 🙂

5)     Efektivna pisana i usmena komunikacija.

Jedna od nekoliko suštinskih stvari u životu kojima nas ne uče kroz formalni sistem obrazovanja 🙂

Na FON-u se jesmo toga dotakli kroz psihologiju, marketing, upravljanje ljudskim resursima – ali ni blizu dovoljno da budemo spremni za ono što nas čeka.

Zbog toga sam o komunikaciji spremila poseban tekst 🙂

Ovde samo kratki savet:

  • Bitno je šta ćeš reći i kako ćeš reći.
  • Još bitnije je kome ćeš reći: sa kim komuniciraš, kome moraš da prilagodiš poruku.
  • A najbitnije je šta tom komunikacijom želiš da postigneš.

 

Vodi računa o tome ako se spremaš za neki važan razgovor 🙂

6)     Sposobnost nalaženja informacija i njihova analiza.

Nije važno samo šta znaš, nego i da imaš koga da pitaš i gde da nađeš relevantne informacije. Ali ni to ne vredi ako ne umeš da interpretiraš dobijene podatke i na osnovu njih donosiš odluke.

Meni se ranije često dešavalo da toliko analiziram opcije koje su preda mnom, učim i promišljam o svim mogućim ishodima – da na kraju uopšte ne mogu da odaberem. To je čuvena paraliza analizom 🙂

Tako sam se pre par godina mučila pre objavljivanja svog prvog blog posta.

Mozgala, vrtela se, vagala – ne znam ni kako da počnem, ni kako da završim.

Onda mi je neko bitan rekao:

„Napiši bilo šta. Sutra ujutru nećeš moći da popraviš prazan papir.“

Suština je – nove informacije i njihova analiza bi trebalo da ti služe.

Što si više vremena i truda uložio u to da do njih dođeš, korist bi trebalo da bude veća.

7)     Radoznalost i mašta.

Iako sad mogu da predložim deset knjiga na temu kreativnog pristupa poslu, ja mislim da je ključ za ovo da malo ne radiš 😀 Odgledaj film Vudi Alena po izboru, pročitaj neki klasik, poslušaj novi bend ili vežbaj da nešto napraviš rukama.

Mašta ne voli strukturu, ni smernice – pa je tu najbolje da tumaraš malo u mraku 🙂

Na kraju, Vagner kaže da je za razvoj svih sedam veština potrebna inovativnost.

Ko želi da bude ostvaren i uspešan u 21. veku, mora biti spreman da preispita pravila, da koristi rešenja različitih disciplina, da bude voljan da istražuje i igra se sa problemima.

Ako imaš još neki predlog ili oproban metod za razvijanje neke od ovih veština, stvarno bih volela da čujem 🙂 Piši u komentarima ili na mejl hana.celap@gmail.com.

Nema komentara

Napiši komentar