62/100 KAKO DA ODEM KOD PSIHOTERAPEUTA?

62/100 KAKO DA ODEM KOD PSIHOTERAPEUTA?

Objavljeno 01.07.2020.
IMG_14631

Lepo… Zakažeš termin i odeš. Tema ovog teksta je zapravo „Kako iskoristiti psihoterapiju u svrhu ličnog razvoja?“. Tekst je naslovljen kako jeste, zato što verujem da većina ljudi zapne upravo tu — ili na odluci da uopšte ode kod psihoterapeuta, ili da prizna drugima da je to učinila.

Evo, ja sam bila i bilo mi je super! 🙂 Bilo je to pre šest godina, preko studentskog savetovališta Pričajmo o tome. Neke stvari koje sam naučila tada, još uvek aktivno koristim. Nadam se da će ti moje iskustvo pomoći da se malo oslobodiš otpora prema psihoterapiji.

Predlažem da prvo malo pročešljaš po internetu kakvi sve psihoterapijski modaliteti postoje. Onda vidi koji ti, prema opisu, najviše „leži“ – Transakciona analiza, REBT, Geštalt, O.L.I. – šta voliš 😀

Svi dobri terapeuti uglavnom kombinuju različite pristupe – ali ovo može da ti pomogne da znaš u kom smeru da gledaš.

Hajde sada da rušimo predrasude! 🙂

1) Skupo je.

Cena sesije se razlikuje od terapeuta do terapeuta, a samo trajanje terapije od mnogo faktora.

Što su Vam pitanja konkretnija, a Vi voljniji da zaista isprobate ono što vam se tamo predloži, brže ćete uspeti da rešite to zbog čega ste došli.

Verujem da je ovo nešto u šta vredi uložiti, ali ako je cena najveća prepreka – potražite prvo besplatne sadržaje. „Pričajmo o tome“ savetnici rade volonterski sa studentskom populacijom. Savetovalište Mozaik ima sjajan koncept „Matine sa psihoterapeutom“ (koji je, čini mi se, dostupan sada onlajn) – gde se u manjim grupama, uz podršku psihoteraputa obrađuju konkretne teme. Išla sam jednom na to prošle godine i bilo je apsolutno predivno.

Možda je to prilika da dobijete savet šta dalje da radite i iskustvo toga kako cela ta priča izgleda. Razbićete strah od psihoterapije. To nije mala stvar.

2) Nemam vremena, ni mogućnosti da idem na seanse.

Mnogi psihoterapeutinude danas seanse putem skype-a i mejla. Ne morate da napuštate svoju sobu, dovoljno je samo da imate pristup internetu.

To omogućava istu šansu i vama koji ste u inostranstvu (pa ne znate kome i kako da se obratite) ili u nekom manjem mestu koje nema svoje savetovalište.

Neki se verovatno plaše da će rešavanje njihovog problema trajati beskrajno dugo i da odlukom da pokušaju ovako nešto otvaraju Pandorinu kutiju.

Savet za vas bi bio da pokušate ovo da posmatrate isključivo kao novu perspektivu na problem oko koga se vrtite već duže vreme. Vi taj problem ne morate rešiti na samim seansama. Tamo ćete dobiti materijal za razmišljanje.

Možda će vas analiza vašeg ponašanja i predlozi za dalju akciju preplaviti, pa odlučite da ne primenite ništa od onoga što ste čuli. To je isto u redu. Kada se sve slegne, vi ste ti koji birate šta vam iz tog novog pristupa problemu odgovara, a šta ne.

2) Moj problem nije toliko ozbiljan.

Ovom rečenicom vi kao umanjujete značaj svog problema, istovremeno pokazujući da verujete da se ljudima koji idu na terapiju moraju dešavati neke strašne i užasne stvari.

Šta to znači? Ako vas zub boli malo, nećete da idete kod zubara? Čekaćete da bude neizdrživo i da ne možete da jedete, da biste otišli? Nije vam to neka logika 🙂

Ne kažem da zakažete seansu svaki put kada niste lepo raspoloženi… Ali, ako postoji neki segment vašeg života u kome vam nikako ne ide i prosto ne znate šta više da radite da popravite situaciju, evo — možete da uradite ovo.

3) Moram da ispričam sve svoje mračne tajne, od detinjstva do dana današnjeg.

Zapravo, svi moderniji pravci psihologije više se fokusiraju na rešenje konkretnog problema, nego na daleku prošlost i preširok kontekst vaše priče.

Daleko od toga da možete rešiti problem bez da pričate o sebi, ali to nije kao kada u „Mad Men“ — u, Beti legne na kauč i priča u nedogled o svemu što joj padne na pamet, dok terapeut samo ćutke klima glavom.

Razgovaraćete o konkretnim stvarima i onome što vi i terapeut procenite da je tu važno, a najviše o tome šta predstavlja poteškoće u rešavanju tog problema i kako da ih se rešite.

4) Rešenje koje mi terapeut da neće mi se svideti.

Česta je i predrasuda da će vam psiholog reći šta da radite. Neće. On vas uči tehnikama razmišljanja, birajući one koje su prikladne vašoj situaciji i vašem karakteru. Jedno ispravno rešenje — ne postoji.

Ja sam, na primer, dobila nekoliko knjiga u pdf-u — zato što ja tako volim da učim. To mi daje mogućnost da ja na miru pročitam, podvučem, vratim se na delove koji su relevantni kad opet zaškripi.

Psihoterapeut će vam dati da radite i neke vežbe, koje uglavnom podrazumevaju da mozak vežbate da misli na drugačiji način nego što je do sada to činio. Cilj je da vas nauči da uočite gde grešite, da prepoznate razmišljanja koja vam ne služe i da zamenite nerealna uverenja, racionalnijim.

U svakom momentu možete reći da niste spremni na sledeći korak, tražiti drugu vežbu dok se ne osmelite za prvu i generalno, oblikovati seansu zajedno sa terapeutom.

Najveća korist leži u tome što sve te tehnike možete posle primenjivati na bilo koji problem koji imate.

5) Imam roditelje/dečka/devojku/prijatelje za takve razgovore.

To je divno! Imam ih i ja. Moja mama je psiholog. Moja najbolja drugarica je psihoterapeut. Može se reći da imam privilegiju da zakažem „seansu“ kad god hoću i da to nemilice koristim!

Međutim, lepo je čuti nekada mišljenje potpuno neutralne osobe — osobe koja je o problemu čula samo vašu verziju priče. Može se desiti i da je bliska osoba kojoj se poveravate deo problema.

Osoba koja je toliko emotivno upletena u vaš život možda ne može da vam da objektivan savet. Ako i ume to da učini, vaše emocije prema toj osobi mogu biti toliko jake, da vas onemogućavaju da vi taj savet na pravi način interpretirate.

6) Plašim se šta će drugi misliti o meni.

Drugi ne moraju da znaju! Eto, ako će vama tako biti lakše da se fokusirate na ono što radite na seansama — nemojte nikome reći da idete na njih.

Mi ljudi smo spremni da dramatizujemo ovakve stvari do neslućenih razmera… Ljudi najverovatnije neće misliti baš sve što ste umislili da hoće. Sve to strašno što i pomisle, obično je zato što imaju sve predrasude nabrojane u ovom tekstu i još po neku.

Uostalom, ako vas previše brine šta će reći, to je već nešto na čemu možete da radite. 🙂

7) Biće mi neprijatno.

E ovo ne mogu da osporim… Biće vam neprijatno! 😀 Raditi na sebi nije uvek prijatno. Ali kako kaže Bojana Obradović, osnivač „Pričajmo o tome“ projekta: “Ovde ste da Vam bude bolje, ne da Vam bude lepo.”

Na kraju, psihoterapija nema veze sa tim koliko ste inteligentni, ni sa tim koliko je kompleksan vaš problem. Mislim da isključivo ima veze sa tim koliko želite da radite na sebi.

Ona nije tu samo da vam pomogne da dođete do rešenja, već da vas nauči kako da zdravije razmišljate. Daje Vam ključ da se umirite i motivišete onda kada je Vama to potrebno. Ne vidim zašto bi bilo sramota naučiti tako važnu stvar.

Nema komentara

Napiši komentar