8/100 KAKO POPUSTITI PRITISAK KOJI PRAVIMO SAMI SEBI?

8/100 KAKO POPUSTITI PRITISAK KOJI PRAVIMO SAMI SEBI?

Objavljeno 08.05.2020.
IMG_0568

Protekle dve godine radila sam zaista sa vrhunskim stručnjacima – ekonomistima, inženjerima, profesorima i direktorima.

Svima su im zajedničke određene radne navike, jak osećaj odgovornosti, pozitivan stav prema poslu i životu, želja da menjaju svet oko sebe, posvećenost, vreme i trud koje dugoročno ulažu u svoje ciljeve. O svemu ovome ću puno pisati u naredne 92 priče 🙂

Međutim, postoje i neke „boljke“ koje ih sve muče.

Osobe koje su ambiciozne, visokog postignuća i nesumnjivo zavidnih intelektualnih i drugih kapaciteta – neretko prave veliki pritisak sami sebi.

Ima logike, jer oni i stignu na taj nivo da ih ostali pitaju za mišljenje i cimaju za rukav. Oni su ti koji prvi dolaze do rešenja i prave neki pomak u svom timu, u svojoj branši i svojoj okolini.

Ne samo što puno rade i rešavaju zahteve na sto strana, već time sebi generišu još posla i još zahteva.

Kroz neko vreme, ukoliko ne vode računa o svojim potrebama i granicama – ništa što urade nije dovoljno.

Sve su mogli bolje, a možda i više.

Ne znaju gde bi pre.

A šta se desi kada ne (po)stižu sve što su zamislili?

Osećaju pritisak.

E, jedna takva briljantna devojka i moja drugarica mi je nedavno rekla da me zove kad joj je potrebna pomoć da „čuje“ sebe i da bude manje samokritična.

Znam taj osećaj, a znam i kako da joj pomognem da manje oseća čuveni „FOMO“. To je postala i interna fora, ona ima „FOMO“ (fear of missing out), a ja sam više „JOMO“ (joy of missing out) tip 😀

Biću iskrena – ja to mogu samo zato što imam sreće da neki ljudi to isto čine za mene 🙂 Uče me kako da to radim i podsećaju me na to, a ja onda kao svaki štreber – vežbam 😀

Kako popustiti pritisak koji pravimo sami sebi?

Naglasiću odmah da ja nisam psiholog, ovo je samo ideja za „prvu pomoć“ – nešto što meni radi i što ja koristim u radu sa ljudima. Dakle, kada smo ja ili neko meni drag pred „pucanjem“, ovim redosledom gasim požar:

1)     Stani i smiri se.

U ovom trenutku se ništa strašno ne dešava. Hoću reći, možda si pretovaren poslom ili si u toksičnom okruženju – ali sada, dok čitaš ovaj tekst: sve je u redu. Ne moraš u narednih pet minuta da rešiš ceo problem. Dovedi se u sadašnji trenutak, u vreme i mesto gde si: diši duboko, protegni se, popij čašu hladne vode.

2)     Podseti se dosadašnjih dostignuća.

Seti se svih teških situacija u kojima si dosada uspešno isplivao. Ukoliko poznajem osobu, ja joj izlistam nekoliko njihovih dostignuća za koje im skidam kapu.

To uopšte ne mora biti poslovna stvar, može i neka porodična situacija koju su izneli na pravi način. Cilj je da to bude nešto za šta sebi možeš da kažeš: ako sam to izgurao, sve ostalo je mačiji kašalj. Izguglaj „The cookie jar method“ 🙂

3)     Osvesti da je situacija u kojoj se nalaziš objektivno teška.

Ljudi koji su vredni i maestralni u tome što rade, kao da često zanemaruju težinu izazova pred kojim se nalaze. Ako ne možeš da rešiš problem sa kojim se čitav kolektiv muči mesecima, ne znači da si ti neuspešan – nego da je to što radiš kompleksno i teško. Isto važi i za lične probleme.

Neke stvari prosto zahtevaju vreme. To što neko stalno viče na tebe da zadatak mora biti gotov do sutra – možda nije baš realna procena. Pazi u odnosu na čija merila procenjuješ svoju efikasnost.

4)     Identifikuj gde tačno „škripi“.

Često se ovaj frustrirajući obrazac ponavlja u sličnim situacijama, sa jednom istom osobom ili u određenoj oblasti tvog života. Definiši i zapiši (sa što više detalja) – kada i gde se osećaš pritisnuto, koje tačno misli imaš u tim situacijama, šta ih izaziva, koje tvoje osobine doprinose tome da si tu gde si. Moraš da znaš sa čim imaš posla, da bi na tome mogao da radiš 🙂

5)     Pričaj sa stručnjakom.

Sam biraj ko je to – psihoterapeut, kouč, mentor, šta god može da pomogne. Probala sam sve varijante i sve su mi pomogle, tačno kada mi je to bilo potrebno.

I ne moraš da napraviš strategiju i plan i za ovo 😀 Nemoj sad da mi procenjuješ jesi li dovoljno u problemu da bi se nekom obratio 😀 Sasvim je okej da pričaš i o malim problemima 🙂

Vrlo često je tri do pet razgovora sa nekim ko to ume da radi dovoljno da te izvuče iz tog točka koji se vrti, u kom si se zaglavio i sad ne umeš da izađeš. Samo nađi nekog ko ti prija i otvori dušu, to samo po sebi popušta pritisak 🙂

DVE BONUS VEŽBE

Opet, ovo nije neka zvanična metoda nego kako ja sa sobom razgovaram 😀 Isprobala sam ih mnogo puta i svaki put mi donesu olakšanje i smanje pritisak.

A)     SVIMA KAŽI NE 😀

Neverovatno, ali istinito: ljudi oko tebe ne znaju koliko je tvoj kalendar ispunjen 🙂

Ako se osećaš rastrzano, pokušaj da u trajanju od dve nedelje kažeš NE svim stvarima koje nisu neophodne – čak i ako ti se na iste ide. Mislim na sve događaje na kojima bi trebalo da se pojaviš, na viđanja sa prijateljima, na porodične proslave – na SVE.

Pokaži sebi u praksi da ne moraš sve i da je to sasvim u redu. U pitanju je ograničen period i ako budeš krizirao 😀 – pitaj sebe: Da li bih otišao tamo da imam temperaturu 40?

Ako je odgovor ne, ostani kod kuće (jer ko stalno ide svuda, popne mu se temperatura na toliko – ne pitaj me kako znam :D).

Ima ta fora koju primenjuju ljudi kad ljudi žele da smršaju. Umesto da potpuno ukinu sve, kažu sebi – smem ja slatkiše, ali evo: neću danas, nego sutra. Odlaganjem naprave dan bez slatkiša, a bez stroge zabrane.

E tako bismo nekad mogli da se ponašamo i prema preuzimanju obaveza – poslovnih, privatnih, bilo kojih. Ne moram danas ni na kafu, ni da završavam izveštaj. Sutra ću 🙂

B)     KO OVO OD MENE OČEKUJE?

Osvesti situacije u kojima ti činiš za druge više nego što oni to od tebe očekuju.

Znaš sigurno onu situaciju kada na sastanku kad šef pita – Ko će ovo da uradi?

Svi ćute, pa ti osećaš da moraš da se javiš, sama ti se ruka diže u vis 😀 Mislim tako je najlakše, jer ti znaš kako se to radi, to ti je samo pet minuta, a ovi ostali 100% računaju na to da ćeš da preuzmeš.

Ja kad sam ovo osvestila, morala sam ozbiljno da radim na tome da se ne javljam 😀 Samo da vidim šta će da se desi, a desilo se – ništa. Posao se delio, ljudi su radili, ja sam mogla da se posvetim više nekim stvarima.

Onda počneš da primećuješ polako stvari na koje mahinalno pristaješ, iz navike. Ne da pristaješ, nego i sam pokrećeš takve teme.

Kao kad sretneš nekoga sa faksa i kažeš: „E, moramo da odemo na kafu!“ A ne znaš gde biješ, kakva crna kafa 😀

Popiši gde se sve „izlećeš“ bez da te je iko išta pitao. Onda vežbaj aktivno da ne radiš to.

Za kraj, jedna revolucionarna ideja:

Nema potrebe da bilo šta postigneš da bi sam sebe smatrao vrednim toga.

Probaj da odvojiš ta dva koncepta u glavi.

Zamisli da hoćeš da stigneš od 0 do 100.

Neka je stotka tvoj posao iz snova, maksimalna produktivnost – zamisli bilo koji cilj koji ti je važan.

Na svakom koraku se povećavaju tvoja znanja i veštine. Na nuli ih nemaš, pa ih pojačaš za jedan poen, pa još jedan, pa još jedan…

Tvoja vrednost je uvek ista 🙂 Ona je nepromenjena – od početka do kraja, ne zavisi od tvog postignuća 🙂

Ne forsiraj sebe da nešto zaslužiš.

Evo ja ti kažem, zaslužio si.

Sad samo uči kako da dođeš do toga… Bez pritiska.

Nema komentara

Napiši komentar