Ductus Botalli

Ductus Botalli

Objavljeno 06.10.2016.
2000px-patent_ductus_arteriosus-svg

U mraku jedne sobe porodilišta „Narodni front“ u Beogradu leži jedan od najmanjih boraca na svetu. Ne pušta ni glasa od sebe. Neće da smeta saborcima, koje posmatra kroz ovaj akvarijum u kom leži.

Težak je 1200 grama. Kad uzmete u lokalnoj mesari ćevape za nedeljni ručak, kesa bude teža od njega. Na malom stopalu, ispod palca jedna štipaljka pridržava cevčice koje mu donose infuziju i drže neke čudne iglice. Toliko je jaka štipaljka za tolišno stopalo, da će mu ostati ožiljak za ceo život.

Mada, to i nije neki problem kad izrasteš u čoveka od skoro 2 metra i nešto manje od 100kg. Znam, jer je ta mala beba u inkubatoru moj rođeni brat, Aleksa.

S obzirom na to da sam imala svega dve godine u tom momentu, ne sećam se kakva je  situacija bila u Beogradu te 1993. godine. Priče kažu da plata koja dobiješ ujutru, do kraja dana nije mogla da se zameni za bog zna šta. I ti proizvodi koje je mogla da obezbedi – nisu bili na rafovima. Sve prazno.

Kad običnu Pavlovićevu mast za bebinu guzu ne možete da kupite uvek kad vam treba, možete zamisliti kakva je situacija sa svim lekovima koji su potrebni jednoj prevremeno rođenoj bebi.

Doktor Marinković, koji je bio zadužen za mog brata, sastavljao je spiskove toga šta još nedostaje. Pratio je kako mu se razvijaju mozak, pluća, oči. Od mnogih stvari koje su mogle poći naopako, najopasniji je bio Patent ductus arteriosus, ili – Ductus botalli.

Kratka lekcija iz anatomije: Ductus botalli je krvni sud koji spaja plućnu arteriju i descendnetnu aortu. Za vreme porođaja, usled jakog pritiska i prvog bebinog udaha, ovaj prolaz se „zatvara“ jednom tankom membranom koja od tada ima ulogu da razdvaja „čistu“, arterijsku i „prljavu“, vensku krv.

Međutim, ako u ovaj svet izletiš tri meseca pre predviđenog termina – ne stigneš da pozavršavaš baš sve stvari sa spiska. Ukoliko se ovo naknadno ne dotera, posledice su opterećenje za srce i niz komplikacija koje utiču na čitav organizam.

Pre bilo kakvog daljeg lečenja, pretpostavku da je ductus otvoren morao je proveriti kardiolog za neonatalnu hirurgiju. Kola hitne pomoći nisu bila u funkciji. Tako moji dolaze do jednog od onih kombija za prevoz lubenica. Vozač ga je sredio koliko je mogao, za tu najvažniju vožnju koju je izvozao.

Pozadi su se, redom, spakovali moj otac i njegov kum, noseći inkubator sa bebom, a iza njih i moj deda, tegleći bocu sa kiseonikom bez koje Aleksa nije mogao da diše. Pravac Tiršova, dečja klinika.

Nakon što je pretpostavka potvrđena, da prolaz kod Alekse još nije zatvoren, istom improvizovanom metodom ga vraćaju doktoru Marinkoviću. I on kreće da pravi čudo.

Setio se neobične studije, koju je imao priliku da pročita na klinici u Americi, gde je radio specijalizaciju. Naime, pacijentima koji imaju problema sa reumom dat je relativno nov lek na tržištu – Indometacin.

Kako to obično biva, praćeni su svi efekti i nuspojave koje on ima na ljude. I uočili su nešto čemu se nisu nadali.

Studija je obuhvatala i određen broj žena, koje su, zbog jakih reumatskih bolova, morale da piju lekove i tokom trudnoće. Svaka od njih, pa i u slučaju prevremenog porođaja, donela je na svet bebu sa zatvorenim prolazom ductus botalli.

I to je to. Da je neko namerno ciljao da stvori lek koji to sređuje, ko zna kad bi mu pošlo za rukom.

Naš lekar se setio te studije, došao do nje i ponovo je proučio. Nema nuspojava. U to vreme, lečenje ove anomalije kod beba tim lekom nije bilo baš uobičajena praksa… ali druge opcije nije bilo.

Hrabri predlog izložen je mojim, još hrabrijim roditeljima. Kako su oni u to vreme nemaštine i raspada nabavili Indometacin iz Nemačke, ne mogu ni da zamislim.

Od ukupne količine koju je sadržao svaki špric, Aleksinih kilo i po moglo je da izdrži po 3 kapi. Okruženi malim borcima u akvarijumima, moji roditelji zamolili su lekara da ostatak podeli svakoj bebi kojoj je to potrebno.

Nažalost, ampule u kojima se nalazila ova dragocena i skupocena tečnost bile su za jednokratnu upotrebu. Svaka ide direkt na špric, iskoristi se koliko je potrebno i višak ostaje neupotrebljiv. Svaka je bačena skoro puna, bez te tri spasonosne kapi.

Nakon izvesnog vremena, odnesoše mrvu na kontrolu. Eksperiment je uspeo. Nadljudski napori mojih roditelja, lekara i jedan lek za reumu, središe jedno srculence da kuca kako treba, još dugo, dugo u sobi do moje.

Zašto sam vam ispričala ovu priču?

To što ste se usko fokusirali na pronalak za lekove za reumu, ne znači da sve drugo u organizmu prestaje da postoji. Proces učenja i istraživanja je fantastičan i često može da donese odgovore i na nepostavljena pitanja. Budite otvoreni za to, kao naučnici koji su vodili studiju o indometacinu.

Imam utisak da nas današnje vreme prilično tera da se specijalizujemo. Odaberemo struku, pa u njoj oblast, pa u toj oblasti jednu aktivnost – i onda tražimo nekog ko ima 5 godina iskustva radeći isključivo to. Verujem da nas to u neku ruku prilično ograničava.

Neki od vas će sada posegnuti za argumentom – kada imam problem, želim da odem kod nekoga ko je ekspert za tu svar! Želim najboljeg!

Naravno da želim. Dolazim kod specijaliste – ali se iskreno nadam da je sposoban da sagleda širu sliku i da je pored svih stručnih knjiga pročitao još koju…

Ne, ne mislim da bi svako od nas trebalo da uči – sve. Ne možeš da znaš sve. Ali sve što znaš može da ti znači u jednom momentu. Nekome, možda, znači i život.

Svaka situacija koju si prošao u životu, sve što si čuo, pročitao – može da napravi razliku kada se nađeš pod reflektorima. Ne uzimajte, nikada, zdravo za gotovo sve ono što već znate.

Ima jedna rečenica koju moj ćale često ponavlja: „Treba znati, ali treba i umeti.“ To je suština. Naučite da povezujete i primenjujete vaša znanja, ne samo da ih gomilate. Budite spremni da eksperimentišete, kao doktor Marinković.

Život će vas često stavljati u situacije koje mogu delovati nesavladivo. Dovedite, ponekad, to u vezu sa najvećom borbom koju ste vodili do sada. Promeni vam pogled na svet, zar ne? Nemojte da odustajete. Budite borci, kao Aleksa.

 

Nema komentara

Napiši komentar