Lekcija o veslanju

Lekcija o veslanju

Objavljeno 14.05.2016.
r3

Znam jednog ozbiljnog tipa. Mislim da bi se većina ljudi koji ga poznaju usaglasila da je on ozbiljan. To se nekako podrazumeva kada im kažeš da je neko završio ETF i da se bavi 2D materijalima, posebno ako ne znate kakvi su to materijali, a on vam lepo objasni za minut. Znate da imaju samo jedan sloj atoma. Sve vam bude jasno kao dan.

Ja imam druge kriterijume za ozbiljnost. Na primer, uvek me podseti kad se zapričam u društvu da je vreme da se krene kući, da nam ne pobegne autobus. Često je nasmejan i deluje da je u miru sa samim sobom. Znate sigurno takve ljude. Zna tačno šta hoće u životu i ume to da vam objasni u dve, tri rečenice. Bude jasno, kao dan.

Elem, taj moj drugar mi je skoro pričao kako uči da vesla. Vežba na Savi, sa trenerima i timom. Otkrio mi je kako mu nije baš svejedno što su mu noge u čamcu vezane. Vezane su da bi mogli da se odgurnu i privuku. Svaki zaveslaj koji je dublji nego što bi smeo da bude – zaljulja čamac, a ti ako se prevrneš moraš prvo da se otkopčavaš. I to me je oduševilo, jer o tome nisam imala pojma.

Zvuči logično, videla sam kako se odguruju i zamahuju, videla sam mnogo puta taj savršen sklad svih pokreta – nisam prosto nikad o tome razmišljala. Kad neko to ume da radi, tebi to sa obale na Adi deluje lako i super ti se uklapa uz vedar, prolećni dan. Deluje snažno i slobodno, kao da te veslače niko ne bi mogao da zaustavi i da hoće, a kamoli da ih veže.

Nije ovaj slučaj neki izuzetak, sve što učiš ide tako. Uglaviš se u neki sistem, zalepiš se za neku stolicu, posvetiš se nečemu tako da ne možeš da mrdaš – i to ti je oslonac. To radiš zato što veruješ da možeš da naučiš, zato što upijaš šta se dešava oko tebe, zato što pratiš kako se krećeš kroz materiju. Ako ti je namera da savladaš nešto čvrsta, možeš u pristupu malo da talasaš – dok ne klikne sve na svoje mesto.

A kada klikne? Klikne kad vidiš da kliziš po staklenoj površini znanja, da plivaš u njemu po treperavim sunčevim zracima i da osećaš vetar na svojoj strani. Duboko je sve to o čemu nemaš pojma, snažno je i hoće da te nosi nekim svojim putem. Ti veslom razgrćeš tu dubinu i kada preteraš – reka te sama opomene.

Tebi tada sigurno padne na pamet, makar na početku, što li si se uopšte upetljavao. Onda pogledaš na obalu i skontaš da oni ne znaju da si vezan.

Vide samo savršeni sklad pokreta.

Vide kako ih prestižeš i kako si sposoban i kako u toj borbi sa rekom dišeš punim plućima taj divni, prolećni dan – jer umeš da veslaš kroz život.

Spoznaš i sam da umeš. To mora biti super osećaj.

Vredi se za to malo upetljati.

Nema komentara

Napiši komentar