Ratovi uloga

Ratovi uloga

Objavljeno 29.04.2017.
ratovi

Svako od nas ima drugačiju definiciju luksuza. Daću vam primer kako to kod mene izgleda. Ustanete ujutru, pijete prvu kafu i bacite, ovlaš, pogled na oblake. Vidite da su jednako čupavi, mutni, bunovni kao i vi što ste. Vrlo je izvesno da se tu niko neće razvedravati do kraja dana…

I onda sledi taj momenat ekstravagancije – dogovor sa sobom da će to biti vaš dan. Puštam album „Bird and Diz“ Čarli Parkera. Razmišljam pola sata šta ću da obučem, pa uzimam svoj omiljeni bordo džemper. Umotavam se u najdeblji šal koji imam i izlazim napolje.

Potrebno mi je da odem negde gde mogu da nabavim magiju, bez mnogo truda i pregovaranja.

Kako sam se prošli put u ovom stanju zatekla u Frankfurtu, nije bilo teško napraviti taj izbor. Laganim korakom preko Majne, pa kroz drvored savršeno ošišanih platana. Bežim od sivila u Štedel, najveće zdanje na obali muzeja.

Tek nakon nekoliko sati lunjanja među delima stalne postavke ove galerije, stižem do aktuelne izložbe.

„Borba polova“.

Lepo prikazana kroz vekove, u svim mogućim oblicima.

Eva umotana u ogromnu zmiju žonglira jabukama. Na sledećem platnu ona i Adam nestaju u slojevima tamne boje koja je toliko žustro nanošena, kao da se i sam umetnik ražestio zbog njihovog greha.

Lik Salome nosi glavu muškarca u ruci i divljački sjaj u očima.

Pomahnitali muškarci od užasa Prvog svetskog rata ubijaju prostituke, maltene jedine žene prisutne na slikama iz tog perioda. „Lustmord“.

Sve one koje su ostale kod kuće da čekaju svoje ratnike, ovekovečene su potpuno maskulinizovane, tek na nekoliko dela. Uglavnom nose puške. Logično je, neko vreme su sve morale same.

Frida slika živopisne autoportrete na kojima je sebi dodala muški polni organ…nekoliko puta.

Edvard Munk vrišti pri pogledu na vampira kojeg je, na zidu prekoputa, otelotvorio u telu žene.

Francuska umetnica androgenog izgleda, Klod Kaun, na svojim smelim autoportretima satkana je od bunta.

U svemu tome, jedna rečenica ispisana belim kurzivom na crnom zidu, privukla mi je pažnju. Tamo je pisalo, parafraziraću, kako se uloga žene kroz istoriju menjala i kako je to osnovni razlog za taj rat, za sve te tenzije, nemire, strahove koji su se stvorili između polova.

Nešto mi je tu zaškripalo…

Pa nije valjda jedini potres u istoriji muškog roda – promena uloge ženskog?

A sve i da jeste…

Mora li uvek da bude tako?

Svako od nas igra bezbroj uloga, bez obzira na to da li je toga svestan ili nije. To od vas zahtevaju život u nekoj zajednici, prilike, vaša potreba da se razvijate.

Setite se kako je to izgledalo kada ste poslednji put dobili novi scenario u ruke. Preleteli ste pogledom preko rečenica koje je neko drugi naškrabao i bez prava na probe, izgurali su vas na daske.

Možda ste napredovali na poslu.

Možda ste postali roditelj.

Možda ste ušli u vezu.

Možda ste se teško razboleli.

Stigla je premijera vaše nove uloge.

Koliko je to ustalasalo prostor oko vas?

Nije bitno jeste li glavna zvezda, reflektor će svima jasno staviti do znanja da je stiglo tih pet minuta u kojima se od vas nešto očekuje. Jer, uloga vam je kao i kostim – svi znaju kako bi trebalo da izgleda. Kako vi to nosite i koliko vam dobro stoji, sada ide na procenu…

Publika ne prašta neuspešne improvizacije.

Kao da taj teret nije sam po sebi dovoljan, ispada da još morate da platite i cenu narušene ravnoteže. Možete poznavati tu trupu kao svoj džep, situacija se neminovno menja kada među njih ušetate u novom ruhu. Da li ste sami to tražili ili ne, sasvim je irelevantno.

Igrajte pažljivo, barem do desetog izvođenja te predstave.

Najviše će vas boleti haosi unutar vas samih. Nema ni tog zajedljivog komentara, ni oštrog pogleda koji će vas potresti kao sukob svih onih uloga koje u sebi morate da pomirite.

Može li neko da bude i neustrašiv i nežan?

Može li neko i da pripada i da bude slobodan?

Može li neko da se menja, a da pri tome sam bira koje delove sebe će zadržati?

Možete ih imati i stotine, svaka nova uloga je test. Provociraće vas da se dokazujete. Nateraće vas da iščupate iz sebe ono što niste ni sanjali da možete; ono što niste ni znali da jeste.

Pljesak na kraju često ne znači da je svemu kraj. To znači samo da vam je život dozvolio da se igrate još.

Izgleda da mora tako…

Svaka nova uloga je povod za jedan mali rat.

Umetnost je tu da krvari.

Tako se tragovi borbi čuvaju za sve buduće generacije glumaca.

Nema komentara

Napiši komentar