Štreberski jul

Štreberski jul

Objavljeno 20.07.2016.
MPP_1593

Nije mi namera da se pravdam što nisam bila toliko aktivna na blogu početkom jula. Neki od mojih razloga za to su krajnje štreberski i isključivo zbog toga sam odlučila da ih podelim ovde, sa vama. 🙂

Postala sam deo dve lepe priče, za koje verujem da će mi u narednom periodu biti inspiracija za  mnoge tekstove i dovesti me baš tamo gde želim da budem.

Naime, prošle godine me je prijatelj i nekadašnji kolega pozvao da učestvujem u organizaciji TEDx Zemun konferencije. Nisam, nažalost, mogla da im se pridružim zato što je plan bio da se nekoliko nedelja nakon tog poziva preselim u Nemačku i počnem da radim.

Kako da vam dočaram zašto je od tog momenta jedan deo mene samo čekao šansu za novi TEDx? Evo, da probam što je jednostavnije moguće. Znate ono kada kopate po internetu da pronađete odgovore?

Ako mi je potreban odgovor, kucam pitanje na Guglu.

Ako mi je potreban odgovor na važno i lično pitanje, kucam pitanje na sajtu TED-a ili tražim najbolji TEDx govor na tu temu.

Zašto?

Zato što tamo ljudi pričaju priče. Oni pričaju istinite priče o svojim životima, istraživanjima, avanturama i pesmama. Nekako mi to uvek više pomogne od prostih uputstava. Osim što mi ukažu na to šta da radim, nekako mi ispune oči sjajem i ubrzaju rad srca.

Zato  sam ja „navučena“ na TED-ove i TEDx-e. Neke govore sam odgledala po hiljadu puta. Daju mi potreban entuzijazam, dobar primer i nov pogled na izazov pred kojim se nalazim.

Bez TED-a ne bih znala ko su Brene Braun, Toni Robins ni Fil Hansen (koji je zaslužio i poseban tekst na mom blogu).

Neizmerno mi je drago što ove godine imam priliku da vidim kako to funkcioniše „iznutra“. Upoznajem se polako sa pravilima igre (jer TEDx nije isto što i bilo koja druga konferencija). Na primer,  učim šta sve jedan govornik mora da prođe da bi mogao da učestvuje na TEDx-u i svim što uz to ide.

Pre dve godine sam bila u publici tog istog TEDx-a u Madlenijumu, kada je glavna tema bila poređenje formalnog i neformalnog obrazovanja.

To iskustvo bila jedna od važnih kockica koje su se složile u moju veliku ljubav prema učenju i motivisale me da nastavim samostalno da istražujem ovu oblast.

Zahvaljući tada postavljenim pitanjima, postalo mi je jasno koliko je važno spojiti (samo)obrazovanje sa privredom. Nisam samo znala kako se to radi. Napisala sam diplomski rad na tu temu, pa prvu publikaciju, a nedavno i master rad.

Nema ni dva meseca kako samovde pisala o tome i dodala kako je to samo početak. Rekla sam da tražim priliku da to znanje i primenim i pokušam da time unapredim školski sistem.

Što me dovodi do drugog razloga mog odsustva… Postala sam MOTIVATOR 🙂 Zapravo, saradnik na projektu MOTIVATOR, čiji je cilj upravo ono čime se bavim proteklih par godina – saradnja univerziteta, privrede i države. Eto prilike!

Tako sam se našla na sastancima sa još nekoliko genijalnih saradnika, predstavnicima Univerziteta u Beogradu, Centra za transfer tehnologije, Privrednih komora Beograda i Srbije i Zavoda za intelektualnu svojinu.

Da li je važnije svoj rad publikovati ili zaštiti patentom?

Kako seminarski rad pretvoriti u unosan start-up?

Kako i zašto komercijalizovati nauku?

Kako, za početak, privući ključne igrače da se bave ovim pitanjima?

Mentori su počeli da nas edukuju o svim ovim elementima važnim za spajanje ta tri sektora. Atmosfera tamo, bukvalno, miriše na znanje.

Ja verujem da svako svoje idealno zanimanje mora da izmisli. To o čemu sam odabereš da istražuješ, šta ćeš tačno da radiš i kako ćeš to da izvedeš – makar bilo i u sklopu tvojih studija ili firme u kojoj radiš – kreira tvoj posao. Bilo bi super da te tvoje zanimanje stvarno zanima.

Ja mislim da će mi ove akcije stvarno pomoći da ispunim svoju misiju – da učinim da štreberi izgledaju dobro, osećaju se još bolje i da im obezbedim najbolje moguće uslove da razviju sebe i delić sveta oko sebe. Pisaću vam kako mi ide.

Nema komentara

Napiši komentar