Život i posao u Srbiji – komadići ljubavi i umetnosti

Život i posao u Srbiji – komadići ljubavi i umetnosti

Objavljeno 02.09.2016.
Snippets Ajvar

Ovo je prvi put da ću objaviti priču koja nije moja. Ovo je priča jedne devojke iz Amerike koja je došla u moju zemlju i pronašla u njoj inspiraciju i svoj budući poziv.

U ovom TEDx govoru, ona je divno opisala srpski mentalitet iz perspektive stranca, kako je imala muke da ga razume i na kraju, kako je od njega izvukla koristi na najčudesnije načine.

Duboko su me dirnule njene reči. Kao neko ko je rođen i odrastao u Beogradu, u Srbiji – ja prva priznajem sve mane našeg sistema i društva.

Ali, postoji nešto neverovatno nemirno i neodoljivo neuništivo u ljudima iz Srbije i našoj kulturi, što me je naučilo (a kasnije i Emu Fik) kako da stvaram, poslujem i živim na jedan zaista veličanstven način – čak i u nepredvidivim i ne baš tako prijatnim okolnostima.

Ne verujem da bi ljudi trebalo da budu ponosni na to odakle su – to nije nešto što možeš da biraš ili na čemu možeš da radiš. Ali mogu da kažem jedno – ja sam iskreno srećna zbog toga što je moja priča počela baš ovde.

Takođe, drago mi je što je Ema ovde pronašla deo sebe. Poslušajte njenu priču:

„Postoje neka toplina, promenljivost i otvorenost u srpskoj kulturi; Stalno se vraćam na to, ali zato što je od suštinske važnosti za ovu priču… I ta toplina, promenljivost i otvorenost dozvoljava ljudima koji imaju velike ideje da procvetaju.

Nosila sam sa sobom vrlo preciznu, veliku viziju, a kultura mi je dozvolila da o tome popričam uz rakiju, da čujem „Okej, uzmi cigaru, opusti se, naučiću te za to vreme par stvari“ i dozvolili su mi da eksperimentišem.

Bez tih jednogodišnjih, petogodišnjih planova, dobila sam dar eksperimentisanja i improvizacije i mogla sam da ostvarim preciznu viziju, sa nepreciznim pojedinostima.

Ljudi u Srbiji i uopšte zajednica su prosto neverovatni u pronalaženju načina da učine stvari koje su nemoguće – mogućim. Imala sam taj kompletan osećaj zajedništva dok sam bila ovde, a u Americi i mnogim drugim kulturama sveta, zapravo smo naučeni da naše vizije ostvarujemo samo kroz čekliste i rasporede i jednogodišnje i petogodišnje planove, a Srbija me je naučila da bi trebalo da fino podešavam tu svoju sveobuhvatnu veliku viziju i dopustim da pojedinosti same dođu na mesto oko nje.

Nemojte me shvatiti pogrešno, prvi put kada sam otišla na „sastanak“ u Srbiji, a završila na ispijanju piva, vodeći razgovore o životu po 2h i baveći se poslom oko 30 sekundi, mislila sam da je to ludost. Nema šanse da neko zaista uspe išta da završi u takvoj strukturi.

Još uvek se, ponekad, osećam kao da se opirem svemu tome… Ali uglavnom sam zahvalna što me je naučilo kako da razvijem sebe na jedan prirodniji način. I na kraju – ovo je neko ja koje sam ja pronašla u Srbiji, ja koje je okej sa tim da ne zna.

Vratila sam se u Ameriku u Septembru (2015) – sa pravom knjigom u svojim rukama, u procesu osnivanja kompanije i koristeći potpuno novi rečnik da opišem sebe, reči kao što su – umetnik, poslovna žena i preduzetnik.

Tokom leta ka kući, shvatila sam:

„Vau… Negde između tih beskrajnih kafa – Ja sam zapravo uspela da nešto i odradim.“

To je priča o tome kako me je Srbija naučila da postanem preduzetnik i ilustrator. Hvala Vam najlepše.“

Sva prava na ilustraciju, video i transkript govora pripadaju Emi Fik i TEDxZemun timu.

Nema komentara

Napiši komentar