Život baš po mojoj meri

Život baš po mojoj meri

Objavljeno 12.08.2016.
stockholm

Ja pravim da mi život bude baš kakav ja hoću. To verovatno zvuči kao da puštam da se svet prilagodi mojim željama i uživam u tome. A da vam priznam nešto – to nije lak posao.

Ne biste verovali, ali to ume da bude teže nego živeti život koji ne želiš. Zato mnogo ljudi i živi kako neće – lakše im je. Ti si taj koji mora da napravi tu finu ravnotežu između sebe i sveta. Nekada je to malo komplikovano, a nekada i nije – samo se ti mnogo plašiš da probaš.

Živeti baš onako kako hoćeš podrazumeva da stalno praviš svesne i promišljene izbore između svega što želiš i ne želiš. Svaki dan se preispituješ i vagaš i pišeš dnevnike i poruke i priče sam sebi, da se objasniš.

To znači veliku tremu kad deluje da si blizu ispunjenja svojih nikom ispričanih snova, jer su to mačići u džaku. Šta ti znaš kako će da te promeni to što sad misliš da hoćeš…

To znači da uglavnom nemaš pojma šta radiš, jer ne možeš od nekog drugog prepisati kako se živi život koji si sam izmaštao. Možeš da uzmeš jedno, dva vežbanja eventualno – a onda skontaš da si dobio drugu grupu zadataka.

Zato konstantno treperiš i lebdiš, nadaš se da radiš prave stvari (što nigde ne možeš da proveriš) i teraš se da ustaješ i ne odustaješ – kao pred kontrolni iz matematike (koje sam ja zapravo volela, možda mi zato sada nije mrsko da se trudim).

Juče me je toliko opila ta igra… Bila sam u neverici šta mi se sve lepo dešava. Gotovo da je smešno kako sama sebi verujem, kao detence, da je sve to što radim sada dobro i da me nekako vodi tamo gde je sve po mom.

Pošaljem najboljoj drugarici poruku (bez prethodnog uvoda koji ste vi ovde dobili):

„Aleks, hoćemo mi biti dobro?“

Aleksandra kaže:

„Kako ne, brate moj… Pa ko se nadao da ćemo biti ovoliko dobro, kao danas?“

Nađite takve ljude. Čuvajte takve ljude. Budite takvi ljudi. Nadajte se da je ovo gde ste sada jedno od skretanja do baš onakvog života kakav je vama potreban. I pitajte nekog dragog, s vremena na vreme, da vam objasni život i matematiku… Stvarno nije sramota.

Nema komentara

Napiši komentar